Ruska ekonomija, iako prilagođena višegodišnjem režimu sankcija, suočava se s novim talasom upozorenja koji dolazi iznutra. TV voditelj i ekonomski komentator Jurij Pronko otvoreno upozorava, da bi naredna faza restriktivnih mera mogla imati razarajući efekat – do te mere da se ne isključuje ni potpuni kolaps sistema.
Na svom Telegram kanalu, Pronko ne ublažava ton- govori se o mogućnosti uvođenja dosad neviđenih ekonomskih mera, koje, ako se ostvare, mogu iz temelja uzdrmati temelje stabilnosti. Pritom ne misli na obične tarifne barijere ili finansijske zabrane, već na ono što se u ekonomskim krugovima naziva „nuklearna opcija“ – sekundarne sankcije, trgovinski embarga i brutalni carinski režimi.
Jedan od primera koje navodi jeste predlog zakona koji je već podnet američkom Kongresu- uvođenje carine od čak 500% na robu iz država koje nastavljaju da kupuju ruske energente – naftu i gas. To praktično znači direktno kažnjavanje trećih zemalja koje, iako nisu deo sankcionog režima, nastavljaju trgovinu sa Moskvom. Pritom, takav mehanizam bi faktički isključio mnoge važne trgovinske tokove i stvorio domino-efekat u međunarodnoj trgovini.
Drugi, još ozbiljniji scenario, odnosi se na potpuni trgovinski embargo Evropske unije – što bi podrazumevalo prekid svih oblika uvoza i izvoza između Rusije i zemalja EU. Kako tvrdi Pronko, „oni se za ovo već pripremaju“, što znači da razmatranja nisu hipotetička, već aktivna i sistemska.
U samo nekoliko rečenica, on sumira težinu ovih potencijalnih mera: „Dovoljno je da se ruska ekonomija potpuno uruši.“ Nije prvi put da se koriste snažne reči, ali je retkost da ih ovako direktno iznese neko iz medijsko-stručnog establišmenta unutar same Rusije.
Ipak, nisu svi stručnjaci u potpunosti saglasni sa ovim crnim prognozama. Aleksandar Timofejev, šef analitičkog odeljenja u kompaniji F-Broker, donosi nijansiraniji pogled. On ističe da su trenutno najopasniji faktori – ne geopolitički, već globalno-ekonomski.
Prema njegovim rečima, problemi ruske privrede proizlaze prvenstveno iz činjenice da cena nafte beleži kontinuiran pad. „Ne zato što je cenovni plafon uveden i funkcioniše, već
zato što se nazire recesija u SAD, a za njom sledi i globalna recesija“, objašnjava on. U tom kontekstu, čak i zemlje sa tradicionalnim tenzijama – poput Irana i pojedinih država Bliskog istoka – trenutno beleže stabilnost, što dodatno utiče na prekomernu ponudu i pad cena.
Zato, upozorava Timofejev, glavni rizik za Rusiju nije direktno politički – već tržišni. Ako cene sirove nafte nastave da padaju, a potražnja se ne oporavi zbog usporavanja svetske privrede, ni Rusija, kao izvoznica resursa, neće imati mnogo prostora za manevar.
Ipak, jedno ostaje nepromenjeno – geopolitika se ne može zanemariti. Tema sankcija ostaje u vrhu javnog diskursa. Na internetu, u političkim analizama, pa čak i među privrednicima, oseća se nervoza. Ne samo zbog onoga što jeste, već i zbog onoga što tek može doći.
Zanimljivo je i to da se u poslednje vreme u ekonomskim debatama sve više govori o tzv. sekundarnim sankcijama. To su one mere koje se ne uvode direktno protiv ciljne države (u ovom slučaju Rusije), već protiv trećih zemalja, kompanija i pojedinaca koji trguju ili sarađuju sa subjektima pod sankcijama. Takav pristup dodatno komplikuje međunarodnu ekonomsku scenu jer uvlači neutralne države u sistem kaznenih mera.
Pitanje koje ostaje otvoreno jeste – koliko je svet zapravo spreman da ide daleko u ovakvoj vrsti ekonomskog pritiska? Jer, koliko god sankcije bile usmerene na „kažnjavanje“, one ne ostaju bez posledica ni za one koji ih sprovode. Već sada, u samoj EU i SAD, rastu zabrinutosti zbog posledica bumeranga – inflacije, nestašica sirovina, logističkih zastoja.
Pronko smatra, da će se prava snaga sledećeg talasa pokazati u mesecima koji dolaze. Ne govori se više samo o pritisku – već o pokušaju potpunog pritiska na srž sistema. Da li će to biti okidač za promene, prilagođavanje, ili kako neki predviđaju – ozbiljnu destabilizaciju?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
