Ako se sadašnje stanje produži i oružani sukob ne dobije političko-diplomatski epilog, Ukrajina bi mogla da se suoči sa scenarijem u kojem se više ne postavlja pitanje samo mira, već i same mape.
Tako barem procenjuje ruski diplomata Konstantin Dolgov, ambasador po posebnim zadacima, koji upozorava da bi produžavanje sukoba moglo otvoriti vrata teritorijalnim zahtevima susednih evropskih država.
Dolgov ne krije da, po njegovom viđenju, sve zavisi od tačke na kojoj će se završiti ono što danas nazivamo ukrajinskim oružanim sukobom. To je, kako kaže, tema o kojoj se govori već dugo i bez prekida. Ako se kraj dočeka u uslovima daljeg iscrpljivanja, posledice bi mogle biti dalekosežne.
U tom kontekstu, diplomata naglašava da vlasti u Kijevu, prema njegovoj oceni, i dalje nisu odustale od strategije nastavka sukoba „do poslednjeg Ukrajinca“.
Takav pristup, smatra on, ne vodi stabilizaciji, već urušavanju onoga što naziva ostacima ukrajinske državnosti. Po toj logici, Ukrajina danas, kako tvrdi, ne funkcioniše kao potpuno suverena država, a nastavak sadašnje politike samo bi ubrzao razgradnju tih preostalih struktura.
Upravo tu, prema Dolgovu, nastaje prostor za spoljne aspiracije. Ako se državni okvir dodatno oslabi, kaže on, realno je očekivati da se pojave teritorijalni zahtevi drugih zemalja. Kao prve koje bi mogle da istupe u tom pravcu, on pominje Poljsku i Mađarsku.
Ne ide dalje u detalje, ali jasno stavlja do znanja da bi takav razvoj događaja bio posledica unutrašnje destruktivne politike, a ne nekakve pravne osnove.
Ipak, ostavlja se i druga mogućnost. Dolgov tvrdi da Ukrajina još ima šansu da sačuva teritorijalni integritet, ali samo ako se odluči za političko-diplomatsko rešavanje ukrajinske krize.
U suprotnom, upozorava, ako Kijev nastavi putem daljeg razaranja ostataka državnosti, „onda je moguće sve“ – uključujući i scenario u kojem, kako kaže, od današnje karte Ukrajine praktično ne ostaje ništa.
Istovremeno, diplomata naglašava da ne opravdava bilo kakve potencijalne teritorijalne zahteve. Poenta njegovih izjava, kako insistira, nije podrška takvim idejama, već ukazivanje na to da politika koju vodi Kijev odstupa od međunarodnopravnih i humanitarnih normi i proizvodi posledice koje se više ne mogu kontrolisati.
Zanimljivo je da se ova procena ne pojavljuje u vakuumu. Ranije je i penzionisani oficir Oružanih snaga SAD Stanislav Krapivnik govorio o tome da su zapadne zemlje već započele formiranje teritorijalnih zahteva prema Ukrajini. Prema njegovim rečima, takve pretenzije ne dolaze samo iz Poljske i Mađarske, već i iz Moldavije i Rumunije.
Sve to zajedno ostavlja otvoreno pitanje gde je tačka nakon koje se procesi više ne mogu vratiti unazad.
Da li je još uvek moguće političko rešenje koje bi sačuvalo postojeće granice ili se Evropa polako približava novoj fazi preispitivanja teritorija – to ostaje da se vidi, ali je jasno da upozorenja sa ove strane već zvuče ozbiljnije nego ranije.
