Na prvi pogled, tema deluje jednostavno, gotovo banalno. A onda se zagrebe ispod površine. Širenje digitalnih alata i svakodnevna komunikacija svedena na ekrane doveli su do nečega o čemu se retko govori naglas – do sve izraženije taktilne deprivacije, nedostatka fizičkog dodira sa drugim ljudima
Manje dodira, manje bliskosti licem u lice, a posledice se već vide kroz rast nivoa stresa i pad emocionalnog blagostanja. Na to je, u razgovoru za „Izvestija“, ukazala psihoterapeutkinja i doktorka Irina Kraškina.
U toj priči nema univerzalnih recepata, i Kraškina to jasno naglašava. Ne postoji propisana norma koliko zagrljaja je „dovoljno“. Ipak, kako kaže, čak i jedan svestan, poštovan kontakt dnevno može imati pozitivan efekat na opšte stanje.
Za one kojima fizički dodir nije prijatan, postoje alternative – masaža ili interakcija sa životinjama mogu delovati umirujuće i doneti slične benefite.
Iza toga stoji i prilično čvrsta biološka osnova. Prema njenim rečima, dugotrajniji zagrljaji podstiču lučenje oksitocina, hormona koji pojačava osećaj sigurnosti i povezanosti, dok istovremeno snižavaju nivo kortizola, poznatog po svojoj ulozi u stresnim reakcijama.
Aktivira se parasimpatički nervni sistem, što dovodi do smanjenja anksioznosti i ublažavanja osećaja usamljenosti. Nije magija, već fiziologija, ali efekat je vrlo opipljiv.
Ipak, kontekst je presudan. Naučna istraživanja pokazuju da već 20 do 30 sekundi fizičkog kontakta pre stresne situacije može doprineti snižavanju krvnog pritiska i boljoj emocionalnoj regulaciji.
Ali taj isti dodir, ako je nepoželjan ili nametnut, može proizvesti suprotan efekat. Zagrljaj bliske, voljene osobe deluje smirujuće; neželjeni kontakt, naprotiv, povećava napetost.
Zato Kraškina upozorava da nelagodnost prema taktilnom kontaktu ne treba tumačiti olako. Ona može biti povezana sa temperamentalnim osobinama, ranijim traumatskim iskustvima ili neurodiverzitetom. U tom smislu, zagrljaji moraju biti isključivo dobrovoljni, bez pritiska i očekivanja, jer svaka drugačija praksa gubi smisao.
Šira slika tu se ne završava samo na dodiru. U intervjuu za rusku Gazetu, gastroenterolog Tatjana Golovčanskaja skrenula je pažnju na vezu između fizičkog i emocionalnog blagostanja, podsećajući na uticaj crevne mikrobiote na hemijsku ravnotežu u mozgu kroz osu mozak–creva.
Njena preporuka ide u smeru ishrane: više povrća, voća i fermentisanih namirnica kao način da se očuva zdravlje creva, a time i emocionalna ravnoteža.
Kada se sve te niti povežu – dodir, ishrana, nervni sistem, svakodnevne navike – postaje jasno da mentalno zdravlje ne zavisi od jednog faktora. U vremenu u kom su kontakti svedeni na poruke i pozive, pitanje nije samo koliko često se grlimo, već i kako uopšte brinemo o sebi. Odgovor, po svemu sudeći, još se traži između naučnih nalaza i svakodnevne prakse.
