Jeste li znali da samo na Tibetu i u Indiji ima više od 160.000 dokumentovanih slučajeva o ljudima koji su nakon mnogo godina duhovne pripreme, uspeli da transformišu svoje fizičko telo u telo čiste svetlosti/energije?
Da bi postigli “dugino telo“, osoba mora biti u stanju da oslobodi svoje telo u svetlost, posedujući samo misli ljubavi, između ostalog, naravno. Veruje se da u proseku svakih pet godina napredni budistički monah ulazi u ovo prosvetljeno stanje. Ovaj proces je izuzetno moćan i rečeno je da nekoliko nedelja pre nego što uspeju da postignu ovu transformaciju, neki budistički monasi mogu ugravirati svoju šaku ili stopalo na zid. Prema izveštajima, potrebno je oko 7 dana da se telo na kraju umanji, rastvori u svetlost i uzdigne se.
[adsenseyu1]
U sufizmu – ili tasavufu koji se često definiše kao “islamski misticizam“, “unutrašnja dimenzija islama“ ili “fenomen misticizma unutar islama“ – naziva se “najsvetije telo“ i “supra nebesko telo“.
Taoisti to nazivaju “dijamantskim telom“, a oni koji su to postigli se nazivaju “besmrtnicima“ i “šetačima po oblacima“.
Škole joge i tantričko učenje ga nazivaju “božansim telom“, dok se u Krija jogi to naziva “telom blaženstva“.
U Vedanti “superprovidno telo“, dok su ga drevni Egipćani nazvali “svetlim telom ili bićem“ (akh) ili karast.
U mitralskoj liturgiji, to je nazvano “savršeno telo“. U Hermetskom korpusu, to se naziva “besmrtnim telom“, dok u alhemijskoj tradiciji Smaragdna ploča to naziva “zlatno telo“.
Međutim, ovaj neverovatan fenomen nije isključivo vezan za drevna vremena.
[adsenseyu4]
Postoje čak i skorašnja svedočenja o tibetanskim monasima koji su dostigli ovo stanje nakon dubokog procesa prečišćavanja.
Na primer, katolički sveštenik Fransis Tiso je dokumentovao slučaj Kenpa Ačoa, monaha na Tibetu koji je umro 1998. godine, i kako je on uspeo da tansformiše svoje telo u telo svetlosti.
Dejvid Stejndl-Rast, monah benediktanac, 2002. godine je predložio naučnu istragu sa Institutom za umne nauke kako bi proučili takozvano Telo svetlosti, ili Dugino telo, rekavši: “Ako možemo kao antropološku činjenicu utvrditi da ono što se opisuje u Isusovom vaskrsenju ne samo da se desilo drugima, već se dešava i danas, to bi bacilo potpuno drugačije svetlo na naš stav o ljudskom potencijalu“.
Na kraju, Dejvid Stejndl-Rast je kontaktirao sa ocem Fransisem Tisoom koji je bio poznat po čestim putovanjima na Tibet, i zatražio od njega da pogleda ovaj neverovatan fenomen.
Otac Tiso je rekao da je svedočio pojavi duge iznad kuće Kenpa Ačoa nekoliko dana pre njegove smrti u septembru 1998. godine, i da se nakon toga pojavilo na desetine duga.
[adsenseyu1]
Telo Kenpa Ačoa je počelo da se menja ubrzo posle njegovog poslednjeg daha. Njegova koža je postala sjajno bela, a njegov izgled je počeo da se menja. Kenpo Ačo je na kraju umotan u žutu odeću koju nose svi Gelug monasi. Kako su dani prolazili, telo Kenpa Ačoa je počelo da se smanjuje. Nakon sedam dana, nije bilo tela.
Ovaj događaj je dobro zabeležila lokalna štampa, koja je dala konkretne podatke o tome šta se dogodilo i “Dugino telo“ se pojavilo u Pregledu 59 (mart-maj 2002) Instituta za umne studije.
Kenpo Ačo
Zanimljivo, dugino telo Kenpa Ačoa takođe pominje Metju T. Kapstejn u The Presence of Light: Divine Radiance and Religious Experience.
Tulku Pema Rigtsal, nepalski monah priča o preobraženju Ačoa:
“Nedavno, 29. avgusta 1998. godine, u Dome Khamngak u Azi Rongu na Tibetu, Kenpo Ačo, osamdesetogodišnjak, postigao je fizičko rastvaranje. Jednog dana u podne, ležeći u krevetu, bez bilo kakvih nedavnih bolesti, dok je bio u položaju spavajućeg lava i recitujući mantru od šest slogova, on je postigao Budu u primordijalnoj osnovnoj matrici alfa-čistoće, njegovo srce od čiste svetlosti se usavršilo izvan intelekta. Kako se njegovo telo rastvaralo u svetlost, njegove bore su nestajale, on je izgledao kao osamdesetogodišnje dete sa prelepim tenom. Nakon nedelju dana, kada su ljudi saznali za njegovu smrt, tajno su izveli čin obožavanja njegovog tela kako bi prevarili vlasti, a u to vreme, duge su se pojavile unutra i napolju, i prijatna aroma se proširila tim mestom. Njegovo telo se postepeno smanjilo, i na kraju je postigao Budu, čak ni njegovi nokti ni kosa nisu ostali iza njega. Bilo je kao da je ptica odletela sa kamena – ljudi u blizini nisu imali pojma gde je mogao otići.“
Webtribune.rs
