Ruski predsednik Vladimir Putin u svom nedavnom intervjuu izneo je sudbonosne izjave o budućnosti odnosa između Rusije, SAD, Evrope i Ukrajine.
Ruski analitičar Sergej Latišev, detaljno je razložio 15 ključnih tačaka koje otkrivaju novu strategiju Moskve, zasnovanu na realnosti geopolitičkih odnosa i ekonomskih interesa.
Putinova poruka je jasna- Rusija više nije u poziciji u kojoj se nalazila 2022. godine. Sada, umesto da se suočava sa jedinstvenim Zapadom, Moskva uspeva da uspešno igra igru pod nazivom „podeli pa vladaj“, koristeći ukrajinsku krizu kao alat za redefinisanje odnosa sa Vašingtonom i svetom.
1. Rusija je uspela da podeli Zapad
Putin je naglasio da je Rusija postigla pobedu o kojoj nije mogla ni da sanja pre dve godine – Zapad je sada duboko podeljen.
SAD i Evropa više nisu ujedinjeni po pitanju Ukrajine.
Trampova administracija je spremna da razgovara sa Moskvom, dok EU insistira na nastavku rata.
Evropski lideri su u panici, jer SAD više ne žele da finansiraju sukob, dok Brisel nema kapacitete da sam vodi rat protiv Rusije.
2. „Specijalna vojna operacija“ promenila globalni odnos snaga
Putin je istakao, da je SVO izazvana time što Zapad nije želeo da sluša Rusiju. Danas se situacija promenila – sada Zapad sluša Moskvu.
Amerika sada glasno traži rešenje, jer joj rat više ne odgovara.
Evropa ostaje zarobljena u sopstvenoj retorici, ali ne zna kako da izađe iz krize bez gubitka obraza.
3. Ukrajina gubi teritoriju – Donbas i koridor do Krima sada su ruski
Posle tri godine sukoba, Ukrajina više ne može da vrati izgubljene teritorije. Donbas, Zaporožje, Herson i kopneni koridor do Krima sada su definitivno deo Rusije.
Zapad više ne može da vrati Ukrajinu u predratno stanje.
Ukrajinska država u sadašnjoj formi je neodrživa.
Moskva trenutno ne želi ostatak Ukrajine – cilj je da se prvo ekonomski i politički stabilizuju osvojene teritorije.
4. NATO se više neće širiti na postsovjetskom prostoru
Prema Latiševu, rat u Ukrajini je označio kraj širenja NATO-a na teritoriju bivšeg SSSR-a.
Zapadne zemlje su iscrpljene i nemaju kapacitete za dalje ekspanzionističke projekte.
Moskva je poslala jasan signal – svaki pokušaj dalje NATO ekspanzije biće dočekan vojnom reakcijom.
Evropa sada više strahuje od Rusije nego što joj preti, što znači da će se širenje NATO-a zaustaviti.
5. Evropa gubi pravo da išta zahteva od Moskve
Putin je oštro rekao da Evropa nema pravo da zahteva bilo šta od Rusije.
„Hiljadama godina Evropa je tražila od svojih vazala šta god je želela. Sada oni traže od njih. Neka sede kod kuće i razmišljaju kako su došli do ove tačke.“
Evropski lideri su sami odbili pregovore sa Moskvom, dok je Amerika spremna na dijalog.
Evropa sada snosi posledice sopstvenih odluka – energetska kriza, ekonomski pad i gubitak uticaja u svetu.
6. Pregovori između Rusije i SAD su već počeli
Prema Latiševu, Putin koristi ukrajinsku krizu kao platformu za direktne pregovore sa Vašingtonom.
Rusija i SAD glasale su zajedno u UN-u po nekim pitanjima vezanim za sukob.
Vašington je sada primoran da sarađuje sa Moskvom, dok Evropa ostaje po strani.
Očekuje se da će EU biti primorana da se priključi pregovorima kako bi spasila svoje ekonomske interese.
7. Putin neće napraviti grešku Ukrajine i okrenuti se protiv Kine
Latišev ističe da je Moskva svesna da ne sme da se suprotstavlja Pekingu zarad boljih odnosa sa SAD.
Kina je ključni oslonac u međunarodnoj igri – ako Rusija izgubi Kinu, Zapad će ponovo pojačati pritisak na Moskvu.
Amerika pokušava da razdvoji Rusiju i Kinu, ali Putin neće ponoviti grešku Ukrajine, koja se okrenula protiv Rusije i sada plaća cenu.
Rusija će balansirati između Vašingtona i Pekinga, koristeći rivalstvo između njih u sopstvenu korist.
8. Amerika mora da se takmiči sa Kinom – što ide u korist Rusiji
Latišev smatra da će sukob između SAD i Kine koristiti Moskvi.
SAD neće moći istovremeno da se suočavaju i sa Rusijom i sa Kinom.
Trampova administracija želi fokus na Kinu, što znači da će pokušati da stabilizuje odnose sa Moskvom.
Rusija može koristiti ovu situaciju za tehnološku i ekonomsku saradnju sa obe strane.
9. Američki kapital može igrati ulogu u ruskoj ekonomiji
Putin, prema Latiševu, zna da Rusija ima resurse, ali joj nedostaju kapital i tehnologije za njihovo iskorišćavanje.
Američke kompanije su već igrale ključnu ulogu u industrijalizaciji SSSR-a pod Staljinom.
Moskva sada pokušava da ponovi to iskustvo, ali pod svojim uslovima.
Rusija neće žrtvovati Kinu zarad Amerike, ali će koristiti ekonomske interese SAD u svoju korist.
Sergej Latišev u svojoj analizi poručuje da Rusija ulazi u novu fazu globalne politike.
Moskva sada ima prednost u odnosu na Evropsku uniju, jer je jedina sila sa kojom SAD žele pregovore.
Evropa je izgubila političku moć i sada će morati da traži način da popravi odnose sa Moskvom.
Ukrajina će, pre ili kasnije, shvatiti da joj je Rusija najbliži sused i da ne može večito biti u sukobu sa Moskvom.
Geopolitička igra sada zavisi od toga kako će se razvijati odnosi između Rusije, Kine i SAD.
Ono što je sigurno jeste da Putin ne žuri, dok se Zapad sve više nalazi u političkom haosu i konfuziji. Svet više nije isti kao 2022. godine – Moskva sada igra potpuno drugačiju igru.
Webtribune.rs
