U protekle dve godine, kako tvrde pojedini albanski ekonomski stručnjaci, Kosovo i Metohiju napustilo je više od 200.000 ljudi.
Posebno zabrinjava odliv mladih, a kako ukazuju ekonomisti, zbog ekonomske i političke nestabilnosti mladi ljudi su primorani da odu.
Ekonomista Safet Grdžaliju nedavno je upozorio da će zbog iseljavanja omladine doći do problema u budućnosti. „Broj onih koji traže posao varira. Nedostatak ekonomske i političke stabilnosti, kao i nedostatak perspektive za bolji život, primorava građane Kosova da migriraju.
Procenjuje se da je u poslednje dve godine više od 200.000 ljudi napustilo Kosovo, a je taj broj verovatno mnogo veći. Zato i imamo statistiku koja pokazuje povećanje broja radnih mesta i smanjenje broja onih koji traže posao”, naveo je Grdžaliju.
Otvorite Telegram da primate izbor naših najboljih vesti
Kako za „Politiku” ocenjuje predsednik Matice Albanaca Srbije Demo Beriša, u ovom trenutku 100.000 mladih ljudi u najkritičnijoj dobi, između 15. i 22. godine, niti radi, niti se školuje, što ukazuje upravo na taj trend iseljavanja na Zapad.
„Prema zvaničnim statističkim podacima, ukupna albanska dijaspora broji 850.000 ljudi”, navodi Beriša. Kako ističe, na iseljavanje utiče utiče celokupna politička i ekonomska situacija i ljudi idu za poslom, jer u ovom trenutku nema dovoljno zanimljivih radnih mesta, što bi ih zadovoljilo. Primanja su niska, ističe on, a cene životnih namirnica visoke, pa građani nemaju drugog izlaza nego da se isele.
[adsenseyu1]
Tema odliva stanovništva posebno je u albanskoj javnosti dobila na značaju nakon što je Evropski parlament ovog proleća usvojio odluku o viznoj liberalizaciji EU za tzv. Kosovo. Visare Mujku-Nimani, šefica Kancelarije na Kosovu Populacionog fonda Ujedinjenih nacija, nedavno je pozvala na hitnu promenu politike i upozorila na rizik od odlaska polovine mladih s Kosova nakon liberalizacije viza, koja će stupiti na snagu od januara 2024. godine. Govoreći o onome što bi se moglo očekivati u vezi s tim, Beriša navodi da će liberalizacija viza uticati na to da se broj stanovnika smanji za čak 300.000 do 400.000.
„Što se tiče iseljavanja, prognoze su katastrofalne. Doći će do potpunog pražnjenja tog prostora. Sledeće godine, u ovo doba, imaćemo potpuno drugačiju sliku, svega između 400.000 i 500.000 građana koji će ostati da žive na Kosovu”, navodi Beriša. Opšte je poznato, navodi naš sagovornik, da su Albanci koji žive na KiM naklonjeni tome da se radno angažuju u inostranstvu, naročito u Evropi, ali ni Amerika ni bilo koja druga zemlja u svetu nije daleka za njih.
Mediji na albanskom jeziku s KiM takođe gotovo svakodnevno upozoravaju na to da se ljudi masovno iseljavaju s KiM. Prema pisanju portala „Indeksonlajn.net”, među onima koji su se iselili nisu samo mladi ili nezaposleni građani, već ljudi koji imaju stalne poslove, kao i čitave porodice. A prema pisanju portala „Reporteri”, demografija i masovno iseljavanje glavni su problemi s kojima se tzv. Kosovo susreće u proteklih 15 godina, odnosno otkako je 2008. proglasilo nezavisnost.
[adsenseyu4]
Na KiM je sve manje ljudi, bez obzira na to što je prirodni priraštaj pozitivan. Od 2008. godine do danas, prirodni priraštaj iznosi 258.000 ljudi. Ono što treba i što je trebalo da zabrine predstavnike privremenih institucija u Prištini, jeste podatak koji iznosi „Indeksonlajn” – da je tzv. Kosovo od 2008. godine do danas napustilo više od 375.000 osoba, što će reći da, samo prema ovim podacima, u proseku godišnje emigrira 25.000 ljudi.
„Kosovo je tokom 20. i 21. veka ostalo tipična emigrantska teritorija. Masovno iseljavanje nastavilo se i 15 godina nakon što je proglašena nezavisnost”, navodi se u tekstu. Dodaju i da postoji mnogo razloga zbog kojih se ljudi iseljavaju, a kao glavni pominju se nezadovoljstvo socijalno-ekonomskom situacijom, nezaposlenost, koja naročito pogađa mlade Albance, visok procenat onih koji žive u siromaštvu, nepotizam i korupcija.
Posebno privlači pažnju to što se u ovom tekstu, koji je objavljen tri meseca pre nego što je doneta odluka o ukidanju viznog režima s Kosovom, navodi da bi liberalizacija i pridruživanje tzv. Kosova EU dodatno mogli da pogoršaju situaciju.
„Ovo bi moglo da podstakne talas emigracije, koja je u stalnom porastu s obzirom na činjenicu da zaostajemo za zemljama EU u socijalno-ekonomskoj sferi, a jedan od glavnih faktora migracija je razlika u prihodima”, ističe se. U tekstu se upozorava da je sve manje učenika u osnovnim i srednjim školama na KiM. „Za 15 godina nezavisnosti ukupan broj učenika u osnovnom i nižem srednjem obrazovanju smanjen je za 101.115. Za 15 godina, Kosovo je izgubilo skoro trećinu broja učenika u osnovnom i nižem srednjem obrazovanju. Tako je 2022. godine imalo 5.322 paralele (odeljenja) manje nego 2008. godine (19 učenika po paraleli)”, navodi se.
U odnosu na 2008, prema podacima od prošle godine, broj studenata se smanjio za 20.000. Prema pisanju portala „Nacional”, koji se poziva na Agenciju za statistiku, tokom 2021. godine iselilo se 42.728 ljudi, uglavnom mladih, koji smatraju da tzv. Kosovo ne nudi mnogo mogućnosti mladima da bi ostali da žive tamo.
Ovaj portal navodi da među onima koji odlaze ima mnogo onih koji imaju „zanat u rukama”, ali da tzv. Kosovo ne napuštaju samo zanatlije, već i fakultetski obrazovani ljudi, naročito lekari, zaposleni u privatnom i javnom sektoru. Nizak standard, nepoverenje u institucije, nepoštovanje zakona, pokušaj ljudi da pobegnu od krize, navode se kao razlozi zbog kojih Albanci napuštaju tzv. Kosovo. „Nacional” navodi da mnogim seoskim školama preti zatvaranje, ali i da ponestaje radne snage.
Mustafa, Tači i Kurti negativni rekorderi
Najveći odliv stanovništva s KiM, prema pisanju portala „Nacional”, zabeležen je tokom 2014, 2015 i 2021. godine, odnosno za vreme vlasti Ise Mustafe, Hašima Tačija i aktuelnog premijera privremenih institucija Albina Kurtija.
„Mustafa, Tači i Kurti drže crni rekord kad je reč o odlasku građana”, navodi ovaj portal. A pojedini mediji citirali su poruku koju je Kurti objavio na društvenoj mreži „Fejsbuk” o tome koliko je uspešna platforma „Superposao”, koja posreduje u zapošljavanju ljudi uzrasta od 18 do 25 godina tako što subvencioniše zaradu radnika šest meseci uzastopno, kao i da ova platforma povezuje više od 2.000 radnih mesta, uz zaključak da se pored masovnog iseljavanja mladih Kurti hvali „superposlom”.
Za tri meseca više od hiljadu ljudi se odreklo kosovskog „državljanstva”
Više od 1.000 ljudi odreklo se kosovskog pasoša u prva tri meseca 2023. godine, saopštili su iz tzv. ministarstva unutrašnjih poslova Kosova, dok vlada ne preduzima nikakve konkretne mere kako bi se zaustavio trend odlaska mladih, piše „Reporteri”. „U periodu januar–mart 2023. godine u odeljenju za državljanstvo doneto je 1.019 rešenja o izuzeću iz državljanstva”, navodi se u izveštaju kosovskog MUP-a, preneo je portal „Kosovo onlajn”.
Prema podacima, najveći broj onih koji su se odrekli kosovskog pasoša su iz Nemačke, a slede Austrija, Slovenija, Hrvatska. Kad je reč o porastu broja zaposlenih, Grdžaliju ukazuje da je na to više uticalo to što je legalizovan rad onih koji su već radili bez dokumenata, nego što se otvaraju nova radna mesta.
„I s tim u vezi, vreme je da se zaustavi ovaj trend iseljavanja, jer je na kraju ovo demografska pandemija, koja će koštati Kosovo u svakom pogledu. Moraju se preduzeti aktivne mere kako bi se pronašao način da se zaustavi trend odlaska mladih ljudi”, rekao je Grdžaliju.
Nestabilno područje, nema stranih investicija
Podsetimo, Albin Kurti se na čelu pokrajinske vlade nalazi ukupno nešto manje od dve i po godine, a kako ističe Beriša, on nije doprineo poboljšanju standarda i privrede, već se isključivo bavi stranačkom politikom i njegovom retorikom, koja je prevazilazila očekivanja građana. On, kako ocenjuje sagovornik „Politike”, nije uradio ništa od onoga što je obećao. „Opšti je zaključak da je Kurti zapravo pogoršao životni standard ljudi”, ističe Beriša. Kosovo je, navodi, nestabilno područje, nema stranih investicija, odnosno izuzetno su male, na nivou statističke greške.
Mina Ćurčić (Politika.rs)
Pratite tokom 24 sata bez cenzure naše najbolje vesti samo na Vkontakte
