Kirill Dmitrijev, čovek koji predvodi Ruski fond za direktne investicije i ujedno nastupa kao specijalni izaslanik predsednika Ruske Federacije, ponudio je ovih dana prilično sumornu, ali precizno artikulisanu projekciju onoga što bi Evropu moglo da čeka.
Svoje viđenje izneo je javno, preko društvenih mreža, bez diplomatskih rukavica, ali sa jasnom porukom.
Prema njegovoj proceni, evropske države neće izdržati pritisak koji dolazi iz Vašingtona i, pre ili kasnije, popustiće kada je reč o Grenlandu. Dmitrijev smatra da će Sjedinjene Američke Države na kraju dobiti ono što žele, a da će Evropa ostati bez realnog prostora za otpor.
U tom kontekstu, kako je naveo, moguće je i delimično obnavljanje transatlantskog jedinstva, ali po ceni koju Evropljani neće sami birati.
„Evropa će se predati, SAD će dobiti Grenland, a transatlantsko jedinstvo bi moglo biti u određenoj meri obnovljeno“, poručio je Dmitrijev, ostavljajući malo mesta za drugačija tumačenja.
Ovakva ocena dolazi u trenutku kada su odnosi između SAD i evropskih partnera dodatno opterećeni konkretnim ekonomskim merama. Američki predsednik Donald Tramp ranije je objavio da Vašington uvodi carine od 10 odsto na robu iz Velike Britanije, Nemačke, Danske, Holandije, Norveške, Finske, Francuske i Švedske.
Te mere stupaju na snagu 1. februara ove godine i, kako je navedeno, ostaju na snazi sve dok se strane ne dogovore o „potpunom i konačnom preuzimanju“ Grenlanda od strane Sjedinjenih Država.
Ukoliko evropske zemlje nastave da se protive tom planu, scenario postaje znatno tvrđi. Od 1. januara, upozorio je Vašington, američke carine mogle bi da porastu na 25 odsto. Poruka je jasna, a prostor za manevar ograničen.
U tom širem kontekstu treba posmatrati i Dmitrijevljev raniji komentar na istup šefice evropske diplomatije Kaje Kalas. Kalas je na društvenim mrežama zapretila ujedinjenjem Evrope kao odgovorom na nove trgovinske namete koje uvode Sjedinjene Države.
Dmitrijev je na to reagovao oštro i, kako su mnogi primetili, s dozom lične ironije, savetovavši evropskoj zvaničnici da se uzdrži od konzumiranja alkohola pre objavljivanja poruka na internetu.
Sve to zajedno oslikava atmosferu u kojoj se geopolitičke odluke sve manje donose iza zatvorenih vrata, a sve više kroz javne poruke, carinske stope i izjave koje ostavljaju trag.
Ostaje pitanje da li će Evropa pronaći način da preokrene tok ili će se, kako Dmitrijev predviđa, jednostavno prilagoditi pritisku i posledicama koje dolaze s druge strane Atlantika.
