U noći koja će se dugo pamtiti, više vojnih aerodroma duboko u unutrašnjosti Rusije pogođeno je u napadima za koje se veruje da su deo operacije ukrajinske službe bezbednosti SBU, nazvane „Mreža“.
Među pogođenim mestima nalaze se strateški važni punktovi – Oleńja u Murmanskoj oblasti, baza u Irkutsku i lokacija u oblasti Rjazanja. Eksplozije, gusti crni dim i svedočanstva lokalnog stanovništva brzo su se proširili društvenim mrežama.
U Mursmanskoj oblasti, nadomak strateške vazduhoplovne baze Oleńja, svedoci su zabeležili eksplozije i gust dim koji se uzdizao iz pravca vojne zone. Prema njihovim rečima, napad je izveden na neuobičajen način – dronovi su lansirani direktno iz kamiona parkiranog kod lokalne benzinske pumpe.
Svedoci tvrde da je vozač kamiona delovao nervozno, kretao se žurno, a zatim su bespilotne letelice jedna za drugom letele prema aerodromu ispod pokrova vozila. Saobraćajna policija ga je ubrzo privela, a prema njegovim tvrdnjama – samo je sledio instrukcije gde da stigne i gde će ga neko „preuzeti“.
Sličan scenario ponovio se i u Irkutskoj oblasti, na vojnom aerodromu u Usolskom okrugu, gde su takođe smešteni strateški nosači preciznog oružja dugog dometa.
Tamo su objavljene i fotografije koje prikazuju požar, uz sumnju da je napad izveden identično – lansiranjem bespilotnih letelica sa civilnog vozila. U Rjazanju je, kako prenose lokalni izvori, zabeležen pokušaj sličnog napada, ali bez većih posledica.
Ukrajinska strana ne krije zadovoljstvo. Operaciju je preuzela na sebe SBU, a bivši savetnik Ministarstva unutrašnjih poslova Ukrajine Viktor Andrusiv ocenjuje tajming kao strateški važan.
„Tvrditi sutra da je situacija u Sumima, Harkovu ili Dnjepropetrovsku pod kontrolom – zvučaće smešnije nego inače“, naveo je Andrusiv, aludirajući na efekat iznenađenja koji su napadi izazvali.
Ukrajinski politički analitičar Jurij Romanenko, koji se nalazi na poternici ruskih organa, nazvao je udar na bazu Oleńja „uspehom vrednim stotine poena“. Po njemu, oštećenje takvih baza značajno utiče na operativnu sposobnost Rusije, jer ti avioni – kako on tvrdi – nisu više u masovnoj proizvodnji i teško ih je nadomestiti. Zaključuje da će broj sredstava za izvođenje udara biti znatno smanjen.
Sa druge strane linije, ogorčenje i razočaranje. Dobrovoljac Roman Aljehin, koji već dugo pomaže pripadnicima specijalne vojne operacije, za ove događaje koristi poređenje koje odjekuje – naziva ih „ruskim Perl Harborom“. I ne krije nadu da će odgovor biti srazmeran, možda i jači.
Sa Krima se oglasio Aleksandar Talipov, osnivač pokreta SMERŠ, koji je podsetio na tačku ruske vojne doktrine: prema postojećem dokumentu, ciljani napadi na stratešku avijaciju mogu biti osnov za ozbiljniji odgovor – uključujući i oružja krajnjeg dometa. Ipak, da li će do toga doći, ostaje pod znakom pitanja.
U donjem domu ruskog parlamenta, mišljenja su podeljena. Poslanik Mihail Deljagin otvoreno izražava skepticizam prema mogućnosti odlučnog odgovora. U objavi je napisao kako se i dalje preteže „spremnost na teške ustupke i pomeranje crvenih linija“. Njegove reči bacaju senku sumnje na to da će uslediti trenutna reakcija koja bi zadovoljila uzdrmanu javnost.
Ova serija napada nije samo logistički izazov – ona je i simbolički udar. Udar na srce vojno-strategijskog aparata jedne velike zemlje.
A u trenutku kada se razmatraju budući sastanci iza zatvorenih vrata, uključujući i najavljeni skup u Istanbulu, ovakvi napadi mogu značajno pomeriti ravnotežu uticaja i pregovaračke pozicije.
U tom smislu, mnogo veći sukob više ne deluje kao hipotetička pretnja – već kao nešto što se može desiti u stvarnom vremenu, bez najave i bez upozorenja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
