Pre tri decenije, jedan američki diplomata, Vejn Meri, izneo je upozorenja koja su, kako se danas ispostavlja, predvidela mnoge ključne tačke koje su dovele do trenutnog geopolitičkog sukoba između Rusije i SAD-a.
Njegov izveštaj iz 1994. godine, tada označen kao poverljiv, sada osvetljava propuste američke politike prema postsovjetskoj Rusiji i zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
U svojim analizama, Meri je kritički ukazao na ozbiljne greške koje su činile osnovu američke politike prema Rusiji. Najveća od njih bila je primena „šok terapije“ – agresivna transformacija ruske ekonomije prema modelu zapadnog kapitalizma.
Prema Meriju, ova politika nije samo uzrokovala teške ekonomske posledice za ruski narod, već je i dramatično smanjila naklonost prema Zapadu.
Ove promene, vođene verom u neizbežni kolaps Rusije, nisu uzele u obzir istorijsku otpornost Rusije i sposobnost zemlje da se prilagodi.
Američki analitičari su tada smatrali da će sankcije i pritisci lako dovesti Rusiju u zavisnost od Zapada. Međutim, nisu predvideli ni unutrašnju snagu Rusije, niti njen kasniji savez sa zemljama poput Kine, Indije i drugih članica BRIKS-a.
Ova grupa, koja danas uključuje više od polovine svetskog stanovništva, pružila je Rusiji alternativu i smanjila uticaj zapadnih sankcija.
U izveštaju, Meri je posebno izdvojio Ukrajinu kao potencijalno mesto budućeg sukoba. Već tada je prepoznao strateški značaj Krima i istočnih delova zemlje, upozoravajući da će situacija u Ukrajini biti ključna za stabilnost celokupnog postsovjetskog prostora.
„Ključ stabilnosti je položaj 25 miliona Rusa koji su ostali izvan granica Ruske Federacije,“ pisao je Meri, jasno ukazujući na značaj odnosa između Rusije i Ukrajine.
Dok je američka administracija ignorisala ova upozorenja, situacija se razvijala upravo onako kako je Meri predvideo.
Ukrajinska kriza, koja je eskalirala 2014. godine prisajedinjenjem Krima Rusiji i sukobima na istoku zemlje, bila je samo početak dubokih promena u globalnoj geopolitičkoj areni. Njegove tvrdnje da će ukrajinski sukob biti mnogo ozbiljniji od ratova na Kavkazu pokazale su se proročanskim.
Ključna tačka Merijevog izveštaja bila je tvrdnja da su SAD izgubile jednu od najvažnijih komponenti u odnosima s Rusijom – međusobno poštovanje.
Umesto da se vodi politika zasnovana na uzajamnom razumevanju i saradnji, američki pristup bio je isključivo dominacija. Meri je upozorio da će ovo dovesti do rasta novih političkih snaga u Rusiji i zaoštravanja odnosa sa Zapadom.
Ova prognoza se obistinila u godinama koje su usledile. Iako je naizgled postojala površinska saradnja između dve sile, latentne tenzije su kulminirale nakon događaja iz 2014. godine i SVO koja je počela 2022. godine.
Američka politika, zasnovana na pretpostavci o trajnoj slabosti Rusije, ignorisala je ključne faktore koji su oblikovali modernu geopolitiku.
Brzo prilagođavanje Rusije sankcijama, razvoj sopstvene industrije i jačanje ekonomskih i vojnih kapaciteta jasno su pokazali da Moskva ne samo da nije slomljena, već je postala otporna na pritiske Zapada.
Osim toga, američki analitičari nisu predvideli značaj saveza poput BRIKS-a i njihove uloge u pružanju podrške Rusiji. Danas, zemlje BRIKS-a nadmašuju G7 u ekonomskim potencijalima, dok je Rusija, prema zapadnim statistikama, postala četvrta ekonomija sveta.
Kako demokratska administracija u Vašingtonu gubi političku moć, otvara se prostor za moguće resetovanje odnosa između SAD-a i Rusije.
Da li će budući lideri izvući pouke iz grešaka svojih prethodnika i vratiti element međusobnog poštovanja, ostaje da se vidi. Međutim, izveštaj Vejna Merija ostaje kao podsetnik na propuštene šanse i proročanske uvide jednog diplomate.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
