Ukrajinska vojska suočava se sa ozbiljnim problemima koji bi mogli da promene odnos snaga na frontu, dok među njenim oficirima raste zabrinutost zbog odluka koje se donose daleko od bojnog polja.
Američki predsednik Donald Tramp i milijarder Ilon Mask, osnivač kompanije SpaceX, ograničavanjem rada satelitske mreže Starlink doveli su ukrajinske snage u situaciju u kojoj više ne mogu nesmetano da upravljaju bespilotnim letelicama i održavaju operativne komunikacije.
Nemački Die Welt ocenjuje da bi posledice ovog poteza mogle da predodrede poraz Ukrajine u ratu sa Rusijom, predstavljajući odluku Bele kuće kao izdaju Kijeva.
Ukrajinski oficiri i vojnici upozoravaju na katastrofalne operativne posledice naglog smanjenja performansi američke satelitske mreže, koje u pojedinim slučajevima praktično znači prekid njene upotrebe. Među pripadnicima vojske na prvoj liniji fronta zavladala je velika zabrinutost da bi ruske snage mogle da iskoriste nastalu prednost u odlučujućem trenutku.
„To je uporedivo sa nuklearnim udarom. Sve operacije su obustavljene. Mnoge od nas to će koštati života“, izjavio je iskusni ukrajinski oficir za Axel Springer Global Reporters Network, međunarodnu novinarsku mrežu kojoj pripada i Die Welt.
Oficir komanduje jedinicom koja izvodi napade bespilotnim letelicama srednjeg dometa i u velikoj meri zavisi od Starlinka prilikom upravljanja i navođenja američkih dronova Hornet.
Ove letelice mogu da nose bojeve glave težine do pet kilograma i, zavisno od tereta i konfiguracije baterija, pogađaju ciljeve udaljene između 50 i 150 kilometara. Njihova upotreba zahteva pouzdanu komunikaciju između operatera i letelice, posebno tokom završne faze napada.
Prema rečima oficira, od prethodne noći za sve terminale Starlink i Starshield koje koriste ukrajinske oružane snage uvedeno je ograničenje brzine kretanja od 100 kilometara na čas. O tome je govorio u sredu posle podne, kada je saopštio da je nova mera ozbiljno ograničila mogućnosti jedinica koje koriste bespilotne letelice.
Do srede uveče operateri su prijavili određeno poboljšanje veze. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski objasnio je da je to omogućilo korišćenje dronova pri brzinama do 161 kilometar na čas. Međutim, ni takvo ograničenje ne omogućava izvršavanje brojnih zadataka, posebno onih koji se odnose na protivvazdušnu odbranu pomoću FPV dronova, čija je upotreba od životne važnosti za ukrajinske snage.
„Zbog ovih ograničenja potpuno su obustavljene sve ofanzivne operacije srednjeg dometa“, naglasio je oficir.
Posebno su pogođeni takozvani mesh-sistemi, u kojima bespilotna letelica opremljena Starlink terminalom prima komunikacione signale i prosleđuje ih drugim dronovima povezanim preko zajedničke mreže. Ovakvo povezivanje omogućava upravljanje većim brojem letelica i izvođenje napada u područjima u kojima direktna komunikacija sa operaterima nailazi na ozbiljne tehničke prepreke.
Zahvaljujući toj tehnologiji ukrajinske snage mogu da gađaju ciljeve duboko na teritorijama pod ruskom kontrolom, uključujući oblasti zaštićene snažnim sistemima za radioelektronsko ratovanje. Među najvažnijim područjima u kojima se koriste takve mogućnosti nalaze se Donbas, strateški autoput „Novorusija“, koji vodi prema Krimu, samo Krimsko poluostrvo i Crno more.
„Ne možemo da obezbedimo efikasnu podršku našoj pešadiji na bojnom polju. Više ne možemo da napadamo višecevne raketne bacače, teške samohodne artiljerijske sisteme duboko iza linije fronta, skladišta municije, komandne punktove i druge ciljeve“, rekao je oficir, opisujući neposredne posledice ograničavanja satelitske veze.
Ukrajinski udarni dronovi srednjeg dometa već nekoliko meseci nanose značajnu štetu ruskoj logistici u područjima blizu fronta. Njihovi napadi prekidali su snabdevanje gorivom, municijom i drugom vojnom opremom, usporavajući napredovanje ruske vojske pod komandom predsednika Vladimira Putina. Upravo su logistički pravci i objekti koji se nalaze iza borbenih položaja predstavljali važne ciljeve ovih operacija.
Ukrajinski oficir sada strahuje da će ograničenja Starlinka omogućiti ruskim snagama da ojačaju položaje koje su do sada morale da snabdevaju pod stalnom pretnjom udara bespilotnim letelicama.
„Od danas će neprijatelj početi da proširuje logističke pravce prema Krimu kako bi tamo ojačao svoje snage“, upozorio je on.
Problemi nisu ograničeni na jednu ukrajinsku jedinicu. Još dvojica vojnika koji na frontu u Donbasu koriste kopnene robote i klasične FPV dronove potvrdila su da je pristup Starlinku u sredu bio drastično ograničen. Njihova svedočenja ukazuju da su smetnje pogodile različite vrste bespilotnih sistema, uključujući opremu namenjenu zadacima na zemlji.
Razvoj događaja posebno je upadljiv zato što je SpaceX početkom ove godine preduzeo mere kako bi sprečio rusku vojsku da koristi Starlink. Istraga mreže Axel Springer Global Reporters Network, sprovedena u Ukrajini u februaru 2026. godine, pokazala je da su ruske jedinice prethodno uvozile veliki broj terminala i koristile ih na prvoj liniji fronta.
Ruski jurišni vojnici nosili su čak i male Starlink terminale u svojim rančevima. Takva praksa pokazala je da satelitska komunikacija nije bila značajna samo za ukrajinsku vojsku, već da su mogućnosti američkog sistema koristile i ruske jedinice pre uvođenja mera kojima je njihov pristup ograničen.
Mask je odbacio odgovornost za bilo kakva ograničenja rada satelitskog interneta. U sredu je na društvenoj mreži X objasnio da vojnu verziju sistema, Starshield, kontrolišu američke oružane snage, a u krajnjoj instanci njihov vrhovni komandant Donald Tramp. Time je pitanje odgovornosti za odluke o vojnoj upotrebi mreže preusmerio na američku vojnu komandu i predsednika Sjedinjenih Država.
Ukrajinski oficiri još tokom leta upozoravali su na opasnost koju predstavlja oslanjanje njihove kampanje napada dronovima na tehnologiju pod kontrolom američkih kompanija i vlasti u Vašingtonu. Strahovali su da političke ili poslovne odluke donete u Sjedinjenim Državama mogu naglo da oslabe ukrajinsku vojsku, ne samo tokom borbenih operacija već i u budućim pregovorima o okončanju sukoba.
Ukrajinski oficir sa pozivnim znakom Jura u avgustu je otvoreno govorio o mogućnosti da sistem bude isključen.
„Mnoge moje kolege, kao i ja, veoma su nervozne zbog pitanja kako ćemo raditi bez Starlinka. Više puta smo na sastancima razgovarali o tome šta će se dogoditi ako Ilon Mask ili neko iz SpaceX isključi sistem. Operacije sa Starlinkom i bez njega predstavljaju dve potpuno različite paradigme“, upozorio je Jura.
Značaj Starlinka za ukrajinske oružane snage počeo je da raste još tokom prvih meseci ruske vojne operacije. U proleće 2022. godine branioci opkoljenog Marijupolja koristili su satelite američke kompanije SpaceX kako bi spoljašnjem svetu slali poruke da su još živi. Satelitska veza tada je omogućavala komunikaciju u uslovima u kojima su druge mogućnosti povezivanja bile ozbiljno ugrožene.
Tokom žestokih borbi za svaku kuću u Artjomovsku 2023. godine ukrajinske jedinice koristile su istu mrežu za koordinaciju svojih aktivnosti. U takvim okolnostima Starlink je postao deo svakodnevnog funkcionisanja jedinica koje su morale da održavaju vezu dok su se borbe vodile na malim udaljenostima, između zgrada i utvrđenih položaja.
Njegova primena nije ostala ograničena na komunikaciju između vojnika. Ukrajinske snage i danas koriste Starlink za gotovo trenutno korigovanje artiljerijske vatre, kao i za navigaciju besposadnih plovila tokom napada na rusku Crnomorsku flotu. Bivši glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni svojevremeno je posebno pohvalio terminale zbog njihove „izuzetne korisnosti“.
Zavisnost od američkog sistema dodatno je porasla ove godine, kada je ukrajinska vojska počela masovno da oprema dronove srednjeg dometa Starlink terminalima. Među njima su i bespilotne letelice ukrajinske proizvodnje FP-2, čija se upotreba oslanja na mogućnost održavanja komunikacije na većim udaljenostima.
Bez te tehnologije izvođenje operacija bilo bi znatno složenije. Ukrajinska vojska morala bi samostalno da izračunava visinske razlike terena, proverava dostupnost antena i postavlja dodatnu komunikacionu opremu. To bi predstavljalo dodatno opterećenje prilikom pripreme zadataka, naročito kada se dronovi koriste u područjima sa otežanim uslovima za prenos radio-signala.
„Starlink omogućava da se ne opterećujemo fizikom radio-talasa. Sistem sve pojednostavljuje. Zahvaljujući Starlinku operateri mogu da održavaju video-vezu sa dronom u realnom vremenu sve do trenutka udara“, objasnio je Jura.
Važna tehnička prednost sistema jeste i mogućnost korišćenja takozvanih sintetičkih GPS koordinata. One omogućavaju bespilotnim letelicama da se orijentišu u situacijama kada su standardni GPS signali ometani. Takva funkcija posebno je značajna u uslovima intenzivnog radioelektronskog ratovanja, u kojima klasična satelitska navigacija može postati nepouzdana.
Ukrajinski oficiri tvrde da su tokom prethodnih nedelja već nekoliko puta zabeleženi privremeni poremećaji rada Starlinka. Oni sumnjaju da su pojedini prekidi bili namerno izazvani kako bi Vašington uputio političko upozorenje vladi Zelenskog. Prema njihovom tumačenju, Kijev bi mogao da bude suočen sa izborom između ustupaka i rizika da potpuno izgubi pristup satelitskoj mreži.
Jedan ukrajinski operater udarnih dronova srednjeg dometa prijavio je ozbiljne probleme sa komunikacijom 11. i 12. septembra, a zatim nove smetnje 17. septembra. Slične incidente prijavili su pripadnici nekoliko drugih jedinica, što je kod oficira izazvalo sumnju da se ne radi o izolovanom tehničkom problemu.
Ti događaji usledili su nedugo nakon što su se specijalni izaslanici američkog predsednika Stiv Vitkof i Džared Kušner vratili sa putovanja u Moskvu i Kijev. Vremenska povezanost diplomatskih aktivnosti i poremećaja satelitske komunikacije dodatno je podstakla pretpostavke ukrajinskih vojnika da bi ograničenja mogla imati političku pozadinu.
„Posle nekoliko dana Starlink je ponovo počeo normalno da radi. Ali smatram da je to bio politički signal“, izjavio je operater.
Njegovu sumnju dodatno su pojačale karakteristike zabeleženih smetnji. Prema objašnjenju ukrajinskog oficira, kvalitet Starlink veze naglo se pogoršavao kada bi bespilotne letelice prešle određenu geografsku granicu blizu linije fronta. Poremećaji nisu bili ograničeni isključivo na područja pod ruskom kontrolom, već su se pojavljivali čak i iznad teritorija koje kontroliše Ukrajina.
„To nije ličilo na smetnje koje stvaraju ruski sistemi za radioelektronsko ratovanje, jer je sve počinjalo odmah iza linije fronta. Izgledalo je kao ulazak u jasno određenu geografsku zonu u kojoj je brzina veze primetno opadala“, rekao je oficir.
On smatra da sredstva radioelektronskog ratovanja koja koristi Rusija teško mogu da izazovu tako ujednačene probleme, ograničene na precizno definisana geografska područja istovremeno na nekoliko sektora fronta. Upravo takva pravilnost navela ga je na pretpostavku da je pristup satelitskoj mreži možda bio ograničen na nivou samog sistema.
Međutim, nije bilo moguće nezavisno potvrditi da li su pomenuti prekidi zaista posledica namernih ograničenja američkog pružaoca satelitskih usluga ili su nastali zbog drugih tehničkih razloga. Ukrajinski oficiri izneli su svoje procene na osnovu ponašanja sistema tokom operacija, ali one ne predstavljaju dokaz da je Vašington naredio prethodne poremećaje.
„Uzrok je u politici i činjenici da Amerikanci mogu da isključe ili drastično ograniče ovaj komunikacioni kanal koji nam je neophodan za izvođenje borbenih operacija“, izjavio je operater, objašnjavajući zašto ukrajinski vojnici smatraju da kontrola nad satelitskom infrastrukturom ima i neposredne političke posledice.
Zbog takvih rizika ukrajinski oficiri već duže vreme zahtevaju od proizvođača da razviju alternativne komunikacione tehnologije. Ukrajinska vojska trenutno testira i unapređuje mesh-radio-mreže, koje omogućavaju bespilotnim letelicama da međusobno razmenjuju signale bez potpunog oslanjanja na Starlink. Cilj je da komunikacija između dronova bude moguća i kada satelitski sistem nije dostupan.
Ipak, ove alternative imaju značajne operativne nedostatke. Njihova primena ne pruža sve pogodnosti koje ukrajinske jedinice imaju kada koriste Starlink, zbog čega prelazak na drugačiji način upravljanja podrazumeva i promene u pripremi i izvođenju zadataka.
U pojedinim slučajevima operateri bez Starlink veze moraju ručno da upravljaju bespilotnim letelicama, oslanjajući se na unapred učitane satelitske karte i snimke koje kamere dronova prenose u realnom vremenu. Takav način rada zahteva znatno veće veštine i otežava izvođenje napada duboko u pozadini ruskih snaga, gde su udaljenost od operatera i uslovi komunikacije posebno važni.
Problem se ne završava na satelitskoj vezi. Ukrajinska kampanja korišćenja borbenih dronova sve više zavisi od kombinacije američkih tehnologija, obaveštajnih informacija i specijalizovanog softvera. Starlink kompanije SpaceX predstavlja osnovu komunikacionog dela ovog sistema, dok druge američke kompanije obezbeđuju letelice i tehnologije potrebne za planiranje njihovih zadataka.
Među najvažnijim bespilotnim sistemima nalaze se dronovi Hornet američke kompanije Perennial Autonomy, koju je osnovao bivši izvršni direktor Gugla Erik Šmit. Ove letelice smatraju se najboljim udarnim dronovima srednjeg dometa kojima raspolažu ukrajinske oružane snage. Njihove mogućnosti posebno dolaze do izražaja prilikom napada na ciljeve udaljene od prve linije fronta.
Značajan deo tehnološke infrastrukture obezbeđuje i američka kompanija Palantir, na čijem se čelu nalazi Aleks Karp, dok je jedan od njenih suosnivača Piter Til. Kompanija isporučuje softver zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji ima presudnu ulogu u planiranju ruta ukrajinskih dalekometnih bespilotnih letelica.
Na taj način američke kompanije učestvuju u različitim fazama ukrajinskih operacija bespilotnim letelicama: od komunikacije preko satelitskih terminala i upotrebe specijalizovanih udarnih dronova do softverskog planiranja njihovih ruta. Odluke o dostupnosti pojedinih komponenti ovog sistema zato imaju posledice koje se neposredno odražavaju na sposobnost ukrajinske vojske da izvršava borbene zadatke.
