Gde je Srbija dvadeset godina od formiranja vlade Zorana Đinđića, bila tema je večerašnje emisije Pressing na televizi N1. Gost Jugoslava Ćosića Božidar Đelić, bio je ministar finansija u vladi Zorana Đinđića.
„Cela priča o nekom mraku koji je bio pre Vučeićevog režima i odjednom neki procvat, za to nema nekog uporišta u ciframa. Postoji napredak, ali on je među najslabijima koji se desio u regionu i od toga se ne može pobeći“, konstataovao je Đelić.
“Mi smo 2001. godine našli razvalinu, Srbija je bila njsiromašnija zemlja u Evropi. Plate su bile 80 evra, posle toga se do 2011. stiglo do 320 evra, četiri puta su povećane. Sada su negde oko 520 eva, a to je samo 1,5 puta više nego pre. Rast Srbije je od 2001. do 2011. bio iznad proseka regiona, a od 2012. ne računajući 2020, rast je u proseku 1,8 odsto, što je najniži rast u regionu, sa izutetkom Hrvatske”, kaže Đelić.
On je kao kvalitete vlade Zorana Đinćića izdvojio energiju i istinu.
“Vlada Zorana Đinđića se izdvajala po pozitivnoj energiji. Za razliku od sadašnjeg režima, koji ima dosta energije, ali negativne”, konstatovao je Đelić.
On je podsetio da i sada važe neka zakonska rešenja iz perioda prethodne vlasti i vlade u kojoj je i sam bio.
Istakao je da građani Srbije sada mogu da putuju u Evropu zahvalajujući viznoj liberalizaciji koja je stupila na snagu 2009. godine, a jedini pravi ugovorni odnos sa EU je Sporazum o stabilizaciji i aoscojaciji, koji je takođe potpisan u doba prethodne vlasti.
Đelić je istakao da je prethodna vlast bila inkluzivna i nije delila građane na one koji je podržavaju i one koji je ne podržavaju.
Vraćajući se na temu investicija, Đelić navodi da je pitanje da li je došla neka veća investicija bez ogromnih subvencija i koliko je bilo investicija koje su otvorene za konkurenciju. Bilo je nekoliko, aerodrom i par drugih, ali nažalost jedan broj aranžmana se dešavao kroz direktnu nagodbu – oko Beograda na vodi i drugih mnogih, mi ne znamo tačno šta je dogovoreno, rekao je. Ono na čemu je insitirala Đinđićeva vlada i one posle, bila je transparentnost, kaže Đelić dodajući da danas građani ne znaju ni cenu spomenika Stefanu Nemanji.
“Kad je u pitanju Er Srbija, ovde se stalno tera priča da je to „veliki uspeh“, a zapravo kriju se subvencije, a prošle godine je negde oko 150 miliona evra dato, prema mojoj proceni, za nju – tako „uspešnu kompaniju“, rekao je Đelić. I ono što je neshvatljivo je da je Er Srbija jedina u sklopu Etihad grupacije vratila u potpunosti dug Etihadu, dok sam Etihad i druge članice te grupacije – nisu vratile dug u potpunosti, nego pregovaraju sa njihovim poveriocem, naveo je.
Đelić pita i – ako Etihad nije pomerio ni mali prst da pomogne Er Srbiji i to je rekao svima – da i sebi ne može da pomogne, zbog čega oni imaju učešće u kapitalu naše kompanije i zašto je čovek koga su oni imenovali direktor te kompanije.
Upitan o poseti predsednika Aleksandra Vučića francuskom šefu države Emanuelu Makronu, Đelić, koji živi u Parizu, rekao je da Francuska ima svoj interes (ekonomski), ali da je najvažniji cilj posete bilo Kosovo.
Govoreći o metrou, o kome je bilo reči u Parizu, rekao je: „Ja sam prvi u ime Vlade potpisao memorandum o sporazumevanju – da Francuzi grade jedan deo metroa u Beogradu. A onda se kasnije desila, a da niko nije objasnio, totalna promena trase prve linije, koja ide od nigde do nigde. S pravom se pitamo da li je to zbog toga što neko ima interes da tako ide – jer to sigurno nije interes građana Beograda.
Drugi element, cene koje smo videli u to vreme. Nisam upućen u sve detalje i mogu da konstatujem inflaciju troška tog projekta i bilo bi dobro da se u Skupštini razloži i da se objasni zbog čega je došlo do toga povećanja“.
Osvrćući se na Kosovo, Đelić kaže da je zbog tog pitanja moguće da će vlasti ići i ranije na izbore, možda čak i krajem godine – da ne idu na izbore dok se sve to pregovara.
Na pitanje da li se seća ko je potpisao Kumanovski sporazum, kojim je dogovoreno povlačenje srpske vojske i policije s Kosova, nakon čega je krenuo niz užasnih zverstava prema Srbima i ostalim nealbancima, Đelić je rekao:
„General, čije sam ime zaboravio, je to potpisao, a ono čega se sećam je da sam se trudio da mu onemogućim da onu vilu na Dedinju, koju je dobio zbog toga od Slobodana Miloševića, proda, jer na to nije imao pravo kao vojno lice. I to nisam uspeo, jer nismo dovoljno brzo reagovali. To je taj patriotizam. I sećam se da je zahvaljivao predsedniku i ovima koji su bili u vlasti tada, a to su ovi koji su u vlasti sada“, rekao je.
Đelić se osvrnuo i na problem koji sa porezima imaju frilenseri, ocenivši da to nije normalno i da je dobro što su u toku pregovori.
On je istakao da bi u tom domenu porezi, koji budu odeređeni tom sektoru, treba da budu konkurentni sa Bugarskom i da Srbija mora da širi tu granu, a ne da je sputava.
(Nova.rs)
