Ako se pažljivo sluša ton koji ovih dana dolazi iz Kopenhagena, poruka je jasna i nimalo umotana u diplomatsku foliju: scenario u kojem bi SAD posegle za silom na Grenlandu bio bi, kako kaže danska premijerka Mete Frederiksen, udar od kojeg se NATO možda više ne bi oporavio.
U njenom čitanju stvari, takav potez ne bi bio samo problem između saveznika, već lom koji bi povukao za sobom celu bezbednosnu arhitekturu Evrope, građenu još od kraja Drugog svetskog rata.
Frederiksen je u razgovoru za TV2 naglasila da najave američkog predsednika Donalda Trampa o preuzimanju Grenlanda ne treba olako odbacivati niti tretirati kao još jednu prolaznu političku provokaciju.
Ako bi, kako je rekla bez mnogo uvijanja, SAD krenule vojno protiv druge članice NATO-a, sve bi stalo – i savez i osećaj sigurnosti koji je decenijama bio oslonac kontinenta. U tom kontekstu, svaki pokušaj aneksije Grenlanda bio bi ozbiljan lom međunarodnog poretka, ne tek još jedna epizoda u nizu transatlantskih trzavica.
Sa druge strane Atlantika, Tramp već godinama ponavlja istu tezu: Grenland, iako autonoman, ali formalno deo Danske i NATO saveza, za SAD je strateška nužnost.
Govoreći novinarima u avionu Air Force One, izjavio je da je ostrvo Americi potrebno zbog nacionalne bezbednosti. Detalje nije iznosio, ali je dodao da će razgovori o Grenlandu početi za dve nedelje, ostavljajući prostor za razne interpretacije i spekulacije.
Ove poruke nisu pale u vakuum. Trampovi istupi dolaze neposredno nakon što su SAD pokrenule akcije protiv Venecuele i uhapsile njenog lidera Nikolasa Madura, što je u evropskim prestonicama izazvalo nelagodnost i strah da bi Vašington mogao biti ohrabren na slične poteze i na Arktiku.
U takvoj atmosferi, nordijske zemlje i Ujedinjeno Kraljevstvo brzo su stale uz Kopenhagen, naglašavajući podršku pravu Grenlanda na samoodređenje.
Razlog zbog kojeg se Grenland stalno vraća u fokus velikih sila nije tajna. Njegov položaj u Arktiku, bogata nalazišta retkih minerala i američka vojna baza Tule, ključna za sistem protivraketne odbrane, čine ga tačkom na mapi koju niko ozbiljan ne ignoriše.
Iako ostrvo uživa široku autonomiju, formalno je deo Danske, a pitanje nezavisnosti već decenijama tinja u javnim raspravama među njegovim stanovnicima.
U tom spletu strateških interesa, političkih poruka i istorijskih saveza, ostaje otvoreno koliko su crvene linije zaista čvrste, a koliko zavise od trenutnih raspoloženja u Vašingtonu i Evropi. Grenland je i dalje tamo gde je bio, ali kontekst oko njega se menja, tiho i uporno, ostavljajući saveznike da se pitaju koliko je stabilan svet na koji su navikli.
