Od trenutka kada je počeo rat u Ukrajini, zapadno izveštavanje o ratu bilo je radikalno poricanje istine.
Vašington i njegovi saveznici u NATO-u su uvek znali da bi širenje NATO-a na ruske granice ubrzalo oružani sukob sa Moskvom, ali vladajuća globalistička klasa NATO-a nije marila za to.
Za njih je Rusija 2022. bila nepromenjena u odnosu na slabu i nesposobnu Rusiju s kraja 1990-ih. Činilo se da je rizik od neuspeha mali. Dakle, Rusija bi se mogla naterati da se pokori.
Na Telegramu bez cenzure – Izbor naših najboljih vesti
Amerikanci i većina Evropljana nisu se trudili da ispituju ili analiziraju. Široko rasprostranjeno strateško neznanje o Rusiji i istočnoj Evropi osiguralo je da većina Amerikanaca, pa čak i Zapadnih Evropljana, reaguje brzo na iskrivljene slike i laži zapadnih medija o Rusiji.
Istovremeno, u štampi je zabranjena tolerancija prema kritici uloge Vašingtona u oblikovanju korumpiranog i lažnog ponašanja režima Vladimira Zelenskog i njegovog rata.
Vladajuća klasa Vašingtona bila je oduševljena kada je odbacila ruske predloge za razgovore po bilo kom osnovu koji ne priznaje pravo NATO-a da transformiše Ukrajinu u bazu američke i savezničke vojne moći usmerene na Rusiju.
[adsenseyu1]
Ukrajinske zastave nicale su na bujnim površinama bogatijih američkih naselja poput cveća u arboretumu i čuda u obliku neograničene vojne pomoći, čudotvornog oružja i gotovine, obećana su predsedniku Zelenskom – obećanja koja strateška realnost nije opravdala.
Godine 2022. Bajdenova administracija više nije posedovala vojnu i ekonomsku snagu za vođenje vrhunskog konvencionalnog ratovanja koju je imala 1991. Vođenje velikog rata 10.000 milja od kuće na evroazijskom kontinentu nemoguće je bez podrške zaista moćnih saveznika po uzoru Britanskog carstva tokom Drugog svetskog rata. NATO saveznici Vašingtona su vojni zavisnici, a ne strašni strateški partneri.
Dok je ruska vojna moć još uvek strukturisana za odlučne operacije pokrenute sa ruskog tla, američka vojna moć je usmerena na projektovanje ograničene vazdušne, pomorske i kopnene moći hiljadama milja od kuće do periferije Azije i Afrike.
Američka vojna moć se sastoji od butik snaga dizajniranih za safari u Africi i na Bliskom istoku, a ne za odlučujuće borbene operacije protiv velikih kontinentalnih sila poput Rusije ili Kine.
Osamnaest meseci kasnije Ukrajina je u ruševinama. Njena poslednja kontraofanziva nije postigla ništa. U poslednje tri nedelje, oko 26.000 ukrajinskih vojnika je poginulo u besmislenim napadima na rusku odbranu svetske klase „u dubini“. (Odbrana ‘u dubini’ označava bezbednosnu zonu od 15-25 kilometara ispred glavne odbrane, koja se sastoji od najmanje tri odbrambena pojasa dubine dvadeset i više kilometara.)
Poređenja radi, ruski gubici su bili minimalni.
Danas više od 100.000 ruskih vojnika vodi ofanzivne operacije duž osovine Liman-Kupjansk. Ove snage uključuju 900 tenkova, 555 artiljerijskih sistema i 370 višecevnih raketnih bacača. Nije potrebno mnogo mašte da se predvidi proboj ovih snaga na sever gde mogu da opkole Harkov.
Kada ruske snage opkole grad, postaće neodoljivi magnet za poslednju rezervu Ukrajine od 30-40.000 vojnika. Ukrajinske snage koje napadaju na istok kako bi se probili do Harkova predstaviće kombinaciju ruskih svemirskih i zemaljskih sredstava ISR (obaveštajni, nadzorni, izviđački) i vazdušno-kosmičkih, artiljerijskih, raketnih sistema „Precision Strike“, sa ciljanim nizom koje bi samo slepac mogao promašiti.
Ništa od ovih dešavanja ne bi trebalo nikoga da iznenadi na Zapadu. Izgradnja ukrajinske vojske u hodu sa gomilom na brzinu sastavljene opreme iz mnoštva članica NATO-a i oficirskog kora sa mnogo hrabrih, ali neiskusnih oficira, imalo je male šanse za uspeh čak i pod najboljim okolnostima.
Ratovi se odlučuju u decenijama pre nego što počnu. U ratu, iznenadna pojava tehnologije „Srebrnog metka“ retko pruža više od privremene prednosti, a jake ličnosti u višim činovima ne nadoknađuju neadekvatnu vojnu organizaciju, obuku, razmišljanje i efikasnu opremu. Novi, procureli memorandum iz izvora u Ukrajini ilustruje ove tačke:
„Jedinice Oružanih snaga Ukrajine su u tako strašnom stanju degradacije da vojnici napuštaju svoja mesta, i iako se ne pominju u ovim dokumentima, objavljena je poplava video snimaka iz ruskih izvora u kojima se tvrdi, da se ukrajinsko vojno osoblje predaje prvom prilikom, jer oni predstavljaju „ ništa drugo do topovsko meso.“
Događaji na terenu počinju da prevazilaze pažljivo orkestriranu šaradu u Kijevu. Malo je toga što penzionisani generali i vojni analitičari u foteljama mogu učiniti da zaustave neizbežno.
Moskva shvata da se rat neće završiti bez ruske ofanzivne akcije. Šta god da su prvobitni ciljevi Vašingtona bili, oni su neostvarivi. Ruske snage će se uskoro sručiti na ukrajinske uz zamah i udar lavine.
Imajući u vidu ove tačke, pre nego što svo ukrajinsko ljudstvo bude uništeno, ili „Koalicija voljnih“ iz Poljske i Litvanije umaršira u Zapadnu Ukrajinu, Vašington može zaustaviti silaznu spiralu Ukrajine do potpunog poraza, i neodgovorno klizanje ka regionalnom ratu sa Rusijom za koji Vašington i njegovi saveznici nisu pripremljeni.
Razumnije glave mogu prevladati unutar Vašingtona. Borbe mogu da prestanu, ali prekid vatre i diplomatski razgovori koji moraju da proisteknu iz prekida vatre, neće se desiti ako Vašington i njegovi saveznici ne priznaju tri kritične tačke:
Prvo, kakav god oblik ukrajinska država poprimi nakon sukoba, Ukrajina mora biti neutralna i nesvrstana. Članstvo u NATO-u ne dolazi u obzir. Neutralna Ukrajina po austrijskom modelu i dalje može da obezbedi tampon između Rusije i njenih zapadnih suseda.
Drugo, Vašington i njegovi saveznici moraju odmah obustaviti svu vojnu pomoć Ukrajini. Udvostručavanje neuspeha uvođenjem više opreme i tehnologije koju ukrajinske snage ne mogu brzo da apsorbuju i uposle je rasipno i samoporažavajuće.
Treće, svo američko i savezničko osoblje, tajno ili u uniformi, mora da se povuče iz Ukrajine. Insistiranje na nekom obliku prisustva NATO-a kao mere spasavanja obraza je besmisleno. Pokušaj da se NATO „novi globalistički svetski poredak” proširi na Rusiju je propao.
Stvar je jasna. Vreme je da Vašington skrene pažnju ka sebi, i pozabavi se decenijskim američkim društvenim, ekonomskim i vojnim propadanjem koje je usledilo posle 1991-ve.
Vreme je da se preokrene pad američkog nacionalnog prosperiteta i moći- da se izbegnu nepotrebni sukobi u inostranstvu, i buduća mešanja u poslove drugih država i njihovih društava. Pretnje našoj Republici su ovde, kod kuće, a ne na istočnoj hemisferi.
(Douglas Macgregor, The Kennedy Beacon)
Prevod i adaptacija: Webtribune.rs
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
