Šta je Vučić uradio? On je u razgovorima sa nekoliko stranih predstavnika iskazao našu opredeljenost da nastavimo dijalog uvažavajći njihove predloge, principe i poglede koje su oni izneli u različitim formama. Ali, bez potpisivanja bilo čega i prihvatanja obaveza.
Istakao je da nema razgovora o Briselskom sporazumu, da nema razgovora o ZSO. Mi smo to potpisali. Nismo sami sa sobom, nego sa Ketrin Ešton koja se o tome konsultovala sa Angelom Merkel i Hilari Klinton. Završena je priča o tome.
To je prva stvar koju Vučić traži. Kurti kaže – može, ali na kraju. Amerikanci kažu – to su dva odvojena pitanja: dalji nastavak dijaloga i ZSO na principima koji su utvrđeni i koji tek treba da se utvrđuju kroz razne upravljačke grupe koje treba da predlože Statut ZSO.
Kurti traži i da pre nego što se bilo šta dalje potpiše, pet zemalja članica EU koje nisu priznale Kosovo – priznaju Kosovo. I, da mu se kaže datum kada će mu prihvatiti aplikaciju za članstvo u EU i NATO.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Do pre dve nedelje, pretilo je da Komitet ministara Saveta Evrope prihvati zahtev Kosova za članstvo i da se krene u proceduru prijema. Posle destruktivnog pristupa Prištine, zemlje Kvinte – tačnije Kvinta minus jedan, a taj jedan je Velika Britanija koja ne odustaje –preporučile su drugim članicama da se suzdrže od prijema Kosova dok se ne vidi razvoj situacije.
Dozvolite mi da budem slobodan i da kažem moj pristup. On se možda malo razlikuje od nekih drugih. Proizlazi iz dobre namere i svega što smo zajedno prošli Vičić i ja u poslednjih 11 godina pregovora.
Dakle: mislim da svako na svoj način malo promašuje temu.
Zašto?
To je odraz nerazumevanja težine i dubine problema sa kojim se Vučić suočava. I Srbija. Zato je moje uverenje da nije potrebno hrabiti Vučića i pričati da neće izdati, kao da je to ono pitanje koje je postavljeno – pa, nije on sazvao Skupštinu da bi on pitao da li treba nešto ili ne treba.
On je patriota sam po sebi. On je sazvao Skupštinu da bi pitao: šta da se radi?
Građani moraju da znaju da ćemo možda doći u situaciju da Kosovo ne odustaje od članstva u UN, a da će nama uvesti sankcije ako to odbijemo. Ko će da deli odgovornost i za jednu i za drugu odluku?
Sve stranke su rekle – nema priznanja i članstva u UN. Ali nema odgovora na pitanje sa kojim ćemo se suočiti u nardnim mesecima, a to je: prihvatate li vi ovo ili ne prihvatate.
Moramo da budemo svesni odgovornosti i za prihvatanje i za neprihvatanje. Dakle, promašena je tema.
Ovde nije pitanje da li će neko izdati. Opozicija treba da kaže šta hoće, za šta se oni zalažu. Da li se zalažu da se odbije sve? Oni kažu – nemojte da diskutujete, da ne dođemo uopšte do svega toga.
Dakle, Vučiću ne treba hrabrenje u patriotizmu nego (odgovor) šta da radi i stojimo li mi svi iza toga, ili ćemo ga čekati «na krivini» i reći – ako prihvatiš, ti si izdajnik, ako ne prihvatiš, ti si kriv za sankcije.
Dakle, to nije Vučićevo pitanje. To je pitanje s kojim se suočava cela Srbija. I zato mislim da sada svi treba na popravni ispit da izađemo i da se svi lideri političkih stranaka pojave pred Vučićem sa predlozima sa svojim „šta hoćemo“.
Juče su jedni tražili sankcije Rusiji, a drugi da se ne uvode (na način) kao da je ovo pitanje Ukrajine i Rusije, a nije, jer je ovo pitanje Srbije.
Uvođenje sankcija bi možda malo popravilo neki imidž Srbije, ali ne bi rešilo naše probleme, jer oni neće odustati od članstva Kosova u UN zato što smo mi uveli sankcije Rusiji.
(Ministar spoljnih poslova u nastupu na TV Pink)
Fakti
