[adsenseyu2]
Mnogi arheolozi i istoričari se slažu da se ljudska civilizacija pojavile tek pre 10.000-12.000 godina.
Ipak, ima mnogo onih koji ukazuju na artefakte i brojne druge dokaze koji upućuju na to da su napredne civilizacije postojale mnogo ranije, pa čak i nekoliko miliona godina ranije.
Među njima je i dr Aleksandar Koltipin, geolog i direktor Istraživačkog centra za prirodne nauke na Univerzitetu ekologije i politologije u Moskvi.
Koltipin je analizirao drevne podzemne građevine širom Mediterana i identifikovao sličnosti zbog kojih je poverovao da su one na neki način povezane. Štaviše, on je na osnovu nagiba građevina, njihovog sastava, geoloških osobina i istorijskih promena u regionu utvrdio da ih je napravila napredna civilizacija stara nekoliko stotina hiljada godina, pa čak i milion godina.
[adsenseyu1]
Arheolozi koji istražuju ovaj region uglavnom datiraju nalazišta prema naseljima koja se nalaze blizu. Međutim, Koltipin tvrdi da su ova naselja izgrađena na već postojećim praistorijskim građevinama.
„Kada smo pregledali građevine… niko od nas ni na trenutak nije posumnjao da su one mnogo starije od ruševina kananitskih, filistinskih, hebrejskih, rimskih, vizantinskih i drugih gradova i naselja u njihovoj okolini“, naveo je Koltipin.
On se popeo na brdo visoko skoro 4 kilometra blizu ruševina Hurvat Burgin u Prirodnom rezervatu Adulam u centralnom Izraelu. Dok je gledao ruševine, on se prisetio toga kako se osećao kada se popeo na vrh kamenog grada Kavusin u Turskoj.
„Stekao sam utisak da su ova pravougaona udubljenja, veštačke podzemne građevine i ostaci megalita nekada bili jedan podzemni megalitski kompleks koji se erozijom urušio“, rekao je on.
Ne nalaze se svi delovi tog kompleksa pod zemljom. Neki su visoko iznad zemlje poput drevnog kamenog grada u Kapadokiji u Turskoj, koji Koltipin uključuje u kompleks.
On takođe smatra da bi neki delovi mogli postojati u Mediteranskom moru, što je zaključio na osnovu građevina koje se nalaze na obali.
Koltipin procenjuje da su se nalazišta u severnom Izraelu i centralnoj Turskoj pojavila nakon erozije od oko nekoliko stotina metara.
[adsenseyu4]
„Prema mojim procenama, teško da je do takve erozije moglo da dođe za manje od 500.000 do milion godina“, rekao je on.
Koltipin smatra da je deo kompleksa dospeo na površinu kao rezultat alpske orogeneze pošto je procenio da je materijal koji čini nalazište u Antaliji u Turskoj star negde između 500.000 i milion godina.
On je naveo da rozi „cement“ čine veštački keramički fragmenti i bazalt vulkanskog porekla. Poslednji put je vulkan u tom regionu bio aktivan pre 500.000 do milion godina.
Kao rezultat pomeranja Zemljine kore tokom dugog niza godina, delovi podzemnog kompleksa su završili pod vodom, rekao je Koltipin.
„Skoro u svim podzemnim građevinama u Izraelu i većini podzemnih građevina u Turskoj se mogu uočiti sedimenti čvrstih i krečnjačkih naslaga gline na podu, što ukazuje da su kompleksi dugo bili pod vodom“, rekao je on.
Međutim, slične megalitske ruševine su razlog zbog kojeg Koltipin veruje da su ova nalazišta povezana i da su nekada činila džinovski praistorijski kompleks.
On je rekao da su megalitski blokovi od nekoliko desetina tona u nekom trenutku bili direktno povezani sa podzemnim građevinama.
Koltipin je takođe rekao da ove građevine nadmašuju tehnološke sposobnosti civilizacija za koje se smatra da su ih izgradili, tj. teško je objasniti kako su megaliti od 800 tona u Balbeku u Libanu preneti od kamenoloma do njihove trenutne lokacije.
Kamenje se na nekim mestima savršeno uklapa bez korišćenja cementa, a plafoni, stubovi, lukovi, kapije i drugi elementi su daleko napredni da bi ih neko isklesao.
Koltipin je istakao da su građevine oko ovih nalazišta koje su napravili Rimljani ili neke druge civilizacije daleko primitivnije.
Dakle, da li su ova nalazišta zapravo samo deo kompleksa starog milion godina koji napravila neka drevna, napredna i potpuno nepoznata civilizacija?
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
[adsenseyu2]
