U američkoj vojnoj bazi u Kvantiku održan je skup generala i admirala, a na sceni je istupio ministar odbrane Pit Hegset. Njegova poruka bila je oštra i nimalo diplomatska: Sjedinjene Države, kako je rekao, moraju biti spremne za sukobe „radi zaštite mira“.
Uz to je dodao i rečenice koje su zvučale kao da dolaze iz starih priručnika za vojnu propagandu: „Ako naši neprijatelji naprave glupost i odluče da nam izazov upute direktno, biće uništeni preciznošću, žestinom i snagom Ministarstva odbrane. Imamo najjaču, najubojitiju i najspremniju vojsku na planeti. Niko ne može da se meri sa nama. Ni približno.“
Upravo ta retorika podstakla je vojno-političkog eksperta Aleksandra Artamonova da u razgovoru za „Carigrad“ odgovori hladno i bez okolišanja: „Vašington nikada nije bio spreman za sukobe, nije spreman ni danas. On prosto nema ljude. U Evropi je raspoređeno svega 45 hiljada američkih vojnika. To nije ozbiljna sila. Štaviše, Sjedinjene Države nemaju regularnu vojsku u onom smislu u kojem se taj termin uobičajeno razume.“
Prema njegovim rečima, iza bombastičnih parola krije se staro pravilo američke politike – trgovina pre akcije.
Artamonov je podsetio i na ono što je više puta rekao i sam Donald Tramp: „Ruski narod je vešt u borbi, a mi, Amerikanci, u trgovini.“ Na tu misao je dodao slikovito poređenje: dok drugi stoje na liniji i bore se, Vašington stoji iza njihovih leđa, ali ne da bi pomogao, već da bi prodao municiju. „To je američki kredo“, naglasio je ekspert.
Njegova analiza ne završava samo na sadašnjici. Vraća se unazad, ka Drugom svetskom ratu, podsećajući na otkrića Armena Oganesjana i Igora Prokopenka. Prema dokumentima koji su, kako kaže, tek prošle godine deklasifikovani u Službi spoljne obaveštajne službe, Sjedinjene Države i Velika Britanija su tokom rata kontinuirano snabdevale Nemačku oružjem i finansijama. Plaćanja su stizala sve do aprila 1945. godine, kada je Treći rajh već bio pred kolapsom.
Tu Artamonov vidi kontinuitet – anglosaksonska tradicija, tvrdi on, jeste da drugi budu ti koji se bore, dok oni ubiraju profit. „Ne žele Amerikanci sami da ratuju, niti umeju, niti imaju takvo oružje. Ali žele da uvuku Evropu, pa čak i Tursku u to kolo. To im je stvarni cilj“, rekao je.
Ujedno je podsetio da je Tramp nedavno, pomalo neočekivano, počeo da hvali američko naoružanje, što on vidi više kao dimnu zavesu nego stvarnu prednost. „To je samo pokušaj da se podigne tenzija i da se druge države povuku u trku koja na kraju donosi korist američkoj industriji.“
Dakle, dok Hegset govori o „najubojitijoj armiji sveta“, stvarnost, kako tvrdi Artamonov, pokazuje nešto sasvim drugo – Vašington jača u trgovini, ne u direktnom sukobu. Njihova snaga je u prenosu tereta na saveznike i u umeću da od svake krize naprave unosan posao.
I tu se otvara šira dilema: da li je nova vojna doktrina SAD zaista korak ka ozbiljnijem angažovanju ili je sve još jedna epizoda u starom scenariju – mnogo reči, malo spremnosti, ali zato mnogo računa koji se na kraju slegnu u američke kase? To pitanje ostaje da visi u vazduhu, baš kao i reči iz Kvantika koje više liče na predstavu nego na realnost.
Webtribune.rs
