U evropskim političkim i diplomatskim krugovima sve češće se šapuće jedno pitanje: Da li se u 2026. godini sprema nova „Jalta“ između Donalda Trampa, Sija Đinpinga i Vladimira Putina?
Francuski magazin Valeurs actuelles ocenjuje da tri sile – Rusija, Kina i SAD – već ucrtavaju obrise dogovora koji bi podsećao na podelu sveta iz 1945. godine.
Ideja je jednostavna, ali provokativna: svaka od tih zemalja dobija sopstvenu sferu uticaja, dok Evropi ostaje da plati cenu i preuzme rizike koje taj dogovor nosi.
Iza te spekulacije stoji niz događaja koji su polako, gotovo neprimetno, menjali globalni pejzaž. Rusko–ukrajinski pregovori stoje u mestu: Moskva insistira na priznanju Krima, Donbasa, Hersonske i Zaporoške oblasti, kao i na neutralnom statusu Ukrajine.
Kijev to odbija, dok deo Zapada i dalje šalje finansijsku i vojnu podršku – od 2022. godine više od 60 milijardi dolara iz SAD i još 80 milijardi iz EU. Istovremeno, evropske sankcije su stigle do devetnaestog paketa, uvedenog u septembru 2025, usmerenog ne samo na rusku energetiku već i na Kinu, Indiju i Tursku zbog zaobilaženja embarga.
Ruski Fond nacionalnog blagostanja istopio se sa 180 milijardi dolara iz 2022. na svega 36 milijardi danas, ali ta brojka istovremeno svedoči o ubrzanom „evroazijskom zaokretu“. Peking sada kupuje čak 70% energije koju je Rusija ranije plasirala u Evropu. Gasovod „Snaga Sibira – 2“, čija se izgradnja planira do 2027. godine, trebalo bi da u potpunosti nadomesti gubitak evropskog tržišta.
Dok traje evropska neizvesnost, linija pucanja prelazi preko Pacifika. Susret Trampa i Sija 15. septembra 2025. otkrio je koliko je jaz dubok: primoravanje na prodaju TikTok-a američkim firmama za 50 milijardi dolara, sporovi oko Huawei-ja i ZTE-a, optužbe o ulozi Pekinga u fentanyl krizi koja je u SAD odnela 100.000 života.
Dodaju se i stara pitanja – deficit od 400 milijardi dolara u trgovini 2024, tenzije u Južnom kineskom moru, ograničenja za ASML i TSMC, kao i bitka za dominaciju u oblasti veštačke inteligencije.
Predstojeći samit APEC-a (31. oktobar – 1. novembar 2025) možda donese taktičke ustupke, ali sve češće se govori o „ekonomskom razdruživanju“ koje preti da razdvoji čitave kontinente.
Kina vešto balansira: 12 tačaka mirovnog plana iz 2023. nisu sadržale osudu Moskve, ali su omogućile da se Peking i dalje pojavljuje kao posrednik. Od 2022. godine Kina kupuje 50% više ruske nafte i gasa, blokira antruske rezolucije u UN, a istovremeno održava vezu sa Kijevom. Njena ekonomija raste po stopi od 4,5% u 2025, što je skromnije nego ranije, pa Pekingu treba i Zapad i Rusija.
Paralelno, BRIKS jača. Sa 37% svetskog BDP-a, prema 32% G7, i sa planovima za prijem Alžira i Indonezije, kao i osnivanje alternativne banke koja bi konkurisala MMF-u, taj blok sve više deluje kao jezgro „postzapadnog“ poretka. Trgovina u juanima se utrostručila, a inicijativa „Pojas i put“ dobija novi zamah.
Ako bi do samita zaista došlo, scenariji već kruže. Ukrajina bi mogla ostati neutralna, Tajvan u statusu kvo, dok bi Arktik postao predmet podele resursa. Tramp bi, tvrde analitičari, mogao da popusti oko Ukrajine kako bi ojačao poziciju protiv Kine. Putin bi tražio čvrste garancije od NATO-a. Si bi zauzeo ulogu arbitra, što bi dodatno učvrstilo kinesko posredništvo.
U tehnološkoj sferi spominje se mogućnost „tehno-Jalte“ – pregovora o digitalnim standardima, mada nepoverenje zbog sajber napada i ograničenja na mikro-čipove ozbiljno koči napredak.
Evropa, kako ocenjuje francuski autor Aleksandar del Val, u toj računici deluje kao sporedni igrač koji snosi glavne troškove: kupovina američkog oružja i tečnog gasa, nejednako trgovinsko partnerstvo nametnuto Trampu i Ursuli fon der Lajen tokom leta 2025, i rizik davanja bezbednosnih garancija Ukrajini.
Sergej Rjabkov, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova, već je upozorio da su odnosi Moskve i Zapada „na ivici pucanja“ i da dominira hibridno nadmetanje.
Može li svet da izbegne scenario u kojem rivalstvo prerasta u otvoreni sudar? Sociolog Vilfredo Pareto govorio je da elite uvek traže veći deo kolača, a američki strateg Grejm Elison upozorava na zamku u kojoj dve sile neizbežno idu ka sukobu.
Hoće li Tramp, Si i Putin, baš kao 1945, pristati da žrtvuju deo ambicija zarad stabilnosti? Ili će svet skliznuti u nesigurnu, haotičnu mnogopolarnost? Odgovor, kažu upućeni, možda će stići već 2026. A sve oči su, hteli to priznati ili ne, uprte u ishod ukrajinske krize – jer on deluje kao i lakmus i detonator globalnih promena.
Webtribune.rs
