Dok se u Vašingtonu traže novi potezi prema Karibima, u pozadini se, prema pisanju Volstrit džornala, odvija tiha potraga za ljudima unutar kubanskog sistema koji bi bili spremni na dogovor.
Američki zvaničnici, navodi list pozivajući se na neimenovane izvore upućene u temu, aktivno pokušavaju da pronađu insajdere u vladi u Havani koji bi pomogli u organizovanju promene vlasti na ostrvu, i to u relativno kratkom roku – do kraja godine.
U tom kontekstu, sve češće se pominje Venecuela kao svojevrsni obrazac. Administracija Donalda Trampa, prema istim izvorima, ohrabrena je onim što opisuje kao američko svrgavanje venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura i taj scenario vidi kao model koji bi se, uz prilagođavanja, mogao primeniti i na Kubu.
U tim krugovima vlada uverenje da se Havana nalazi u posebno ranjivoj fazi, naročito nakon gubitka ključne podrške iz Karakasa.
Procene koje kruže među američkim zvaničnicima govore da je kubanska ekonomija blizu kolapsa i da centralna vlast nikada nije bila ovako krhka, upravo zbog prekida subvencionisane venecuelanske nafte.
Iako, kako se priznaje, još ne postoji razrađen i konkretan plan, održani su sastanci sa kubanskim emigrantima i raznim građanskim grupama, kako u Majamiju, tako i u Vašingtonu. Cilj tih razgovora bio je da se identifikuje neki zvaničnik u Havani koji bi, u odgovarajućim okolnostima, možda bio spreman da „sklopi dogovor“.
Cela priča dobija dodatnu težinu kada se stavi u širi politički okvir poslednjih nedelja. Izveštaj Volstrit džornala pojavio se nakon niza sve oštrijih poruka iz Vašingtona. Tramp je ranije ovog meseca uputio Kubi otvoreno upozorenje, pozvavši ostrvsku vlast da „sklopi dogovor pre nego što bude prekasno“.
U jednom od svojih istupa tvrdio je da je Kuba, ostavši bez venecuelanskih energetskih subvencija, „spremna da padne“, a u polušaljivom tonu je čak sugerisao da bi američki državni sekretar Marko Rubio jednog dana mogao da vodi Kubu.
Navodi o zaveri usmerenoj na promenu vlasti u Havani dolaze svega nekoliko nedelja nakon američke vojne operacije u Venecueli, koja je, prema dostupnim informacijama, rezultirala otmicom predsednika Madura i njegove supruge, kao i smrću desetina pripadnika venecuelanskih i kubanskih bezbednosnih snaga. Taj događaj izazvao je snažne reakcije širom sveta.
Međunarodna osuda nije izostala. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ocenio je američku akciju kao flagrantno kršenje međunarodnog prava, dodajući da je to stav koji, po njegovim rečima, deli „globalna većina“.
U takvoj atmosferi, sa Karibima ponovo u fokusu velikih sila, ostaje otvoreno pitanje da li se iza kulisa zaista sprema nova faza političkog preuređenja regiona ili je reč o pritisku koji tek treba da dobije svoj konačni oblik.
