Odgovor je stigao brzo, gotovo rutinski, ali poruka je bila sve samo ne blaga. Iz Moskve je jasno poručeno da se zahtevi koji stižu iz Sjedinjenih Država – koliko god zvučali grandiozno – ne priznaju.
Povod? Tužba teška 225,8 milijardi dolara, podneta pred američkim sudom, i to zbog takozvanih „carskih dugova“, obaveza koje datiraju još iz vremena Ruske imperije.
Zahtev je pokrenuo američki investicioni fond Noble Capital RSD, koji tvrdi da je Ruska Federacija pravni naslednik ne samo teritorije već i finansijskih obaveza nekadašnje imperijalne države. U tužbi se, osim same Rusije, kao odgovorni navode Ministarstvo finansija, Centralna banka i Fond nacionalnog blagostanja.
U samom tekstu zahteva jasno se aludira na zamrznutu rusku imovinu u inostranstvu, što celoj priči daje dodatnu težinu i finansijsku i političku. Drugim rečima, ne radi se samo o starim obveznicama, već o vrlo savremenom pitanju kontrole nad sredstvima.
Ipak, zvanični stav Moskve ostaje nepromenjen, i tu nema mnogo prostora za tumačenje. Kako prenosi kp.ru, zamenik ministra finansija Vladimir Količev izjavio je, u razgovoru u hodnicima Državne dume, da još ni Sovjetski Savez nije smatrao da takve dugove treba isplaćivati, „a Ruska Federacija pogotovo“.
Ministarstvo finansija, dodao je, ne priznaje nikakve obaveze po osnovu suverenih obveznica iz carskog perioda. Poruka je bila kratka, ali oštra: nikakvih isplata neće biti.
To, međutim, ne znači da se Moskva povlači iz pravnog procesa. Naprotiv, naglašeno je da će, ukoliko sudski postupak zaista započne, Rusija formalno učestvovati. Količev je precizirao da Generalno tužilaštvo po pravilu zastupa državu u svim spoljnim tužbama, pa će se i u ovom slučaju reagovati institucionalno. Dakle, pravna borba – da, priznanje samog zahteva – ne.
U analitičkim krugovima ovaj slučaj se tumači na dva načina. Jedni smatraju da je reč o privatnoj inicijativi fonda koji pokušava da iskoristi zamrznuta sredstva i upusti se u svojevrsnu finansijsku lutriju sa ogromnim ulozima.
Drugi, međutim, ukazuju na znatno složeniju pozadinu cele priče. Kako je za ocenio generalni direktor Ruskog saveta za međunarodne poslove Andrej Kortunov, ne može se isključiti scenario u kojem ova tužba nije tek usamljeni potez jednog investicionog fonda.
Po njegovim rečima, postoji mogućnost da se radi o nekoj vrsti usklađenog manevra u kojem učestvuju i Sjedinjene Države i Rusija, sa vrlo konkretnim ciljem – da se zamrznuta ruska sredstva, koja se trenutno nalaze pod kontrolom evropskih struktura, pre svega u Euroclearu, izvuku iz tog okvira.
U toj logici, zahtevi za naplatu „carskog duga“ služe kao pravni omotač za širu operaciju, kroz koju bi se ogromne sume ruskog novca izmestile iz ruku EU i preusmerile u neki oblik budućeg, postkonfliktnog dogovora ili poravnanja.
Kako god se tumačila pozadina, za Moskvu je suština jasna i dosledna već više od jednog veka. Obaveze Ruske imperije, podsećaju ruski zvaničnici, poništene su Dekretom Saveta narodnih komesara još 1918. godine.
Tokom decenija, pitanje „carskih dugova“ povremeno se vraćalo u javni prostor, ali svaki put je nailazilo na isti odgovor – kategorično odbijanje. Ni ovaj put nema odstupanja. Poruka koja je stigla iz Kremlja bila je brza, precizna i za tužioce prilično obeshrabrujuća: Rusija ne namerava da plati.
A da li će ovaj spor ostati tek još jedan primer sudskog nadmudrivanja ili uvod u širu finansijsko-političku raspravu, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, priča o dugovima starim više od sto godina očigledno još nije završena – samo je promenila kontekst.
