Da li je rat sa Kinom neizbežan? Izgleda da niko ne zna. Čitaoci koji pomno prate dešavanja u Kini znaju da su odnosi između dve supersile postali sve zategnutiji u poslednjih nekoliko godina.
Ali dok su SAD zauzele neprijateljskiji pristup Kini, čini se da niko ne zna zašto. Da li je nešto što je Kina uradila posebno naljutilo Vašington što je dovelo do uvođenja ekonomskih sankcija, tehnoloških blokada i vojnih provokacija u Tajvanskom moreuzu?
Ne, nema naznaka da je Kina bilo šta uradila. Ono što se promenilo je pristup Vašingtona Kini. I — kao što ćete videti — pristup Vašingtona se promenio veoma brzo i veoma dramatično. Kina je skoro preko noći prešla od prijatelja do neprijatelja.
Evo zašto.
Nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, SAD su zadržale politiku angažovanja sa Kinom koja je ubrzala njen razvoj i transformisala zemlju u glavni motor globalnog rasta.
Na Telegramu bez cenzure – Izbor naših najboljih vesti https://t.me/webtribune
U decembru 2001, Kina je dobila status „najpovlašćenije nacije“ (MFN), nakon čega je ubrzo usledio njen ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), centar za američke multinacionalne kompanije kao što su Nike, Apple i Dell.
[adsenseyu1]
Otvaranje Kine je takođe izazvalo nalet stranih investicija koje su podstakle rast dok je istovremeno ojačalo njeno tržište finansijskih sredstava i obveznica. Ukratko, američka politika je postavila temelje za „kinesko čudo“ koje je postavilo teren za sukob velikih sila sa SAD.
Nijedna druga zemlja na svetu nije odgovornija za meteorski uspon Kine od Sjedinjenih Država.
Sada je, međutim, spoljnopolitički establišment odlučio da ne voli sopstvenu kreaciju.
Ne sviđa joj se činjenica da je Kina iskoristila prilike koje su joj date da se transformiše u ravnopravnog konkurenta Sjedinjenim Državama.
Ne sviđa joj se činjenica da kineska ekonomija raste više od dva puta brže od američke i da je spremna da nadmaši SAD u roku od jedne decenije.
Ne sviđa joj se činjenica da Kina gradi najsavremeniju infrastrukturnu mrežu 21. veka koja će ekonomski integrisati veliki deo Evrope, Bliskog istoka, Afrike i Azije u najveću zonu slobodne trgovine na svetu.
Ne sviđa joj se kineska ekspanzivna ekonomska/politička strategija neizbežno će zameniti „međunarodni poredak zasnovan na pravilima“ sistemom predvođenim Kinezima u kome je renminbi svetska rezervna valuta, a kineska finansijska tržišta najveća i najlikvidnija na svetu.
Američki spoljnopolitički establišment nije zadovoljan nijednom od ovih dešavanja, posebno zato što je u velikoj meri odgovoran za sve njih.
Izvod iz teksta Majk Vitnija za Unz
Prevod i adaptacija Webtribune.rs
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
