Dok javnost raspravlja o prethodnim udarima, iza kulisa se pripremaju novi, ambiciozniji potezi. Prema informacijama koje je objavio The Washington Post, ukrajinske bezbednosne službe — SBU i GUR — ne samo da ne usporavaju, već šire spektar svojih aktivnosti.
Pritom se sve češće prelazi granica onoga što su i sami saveznici u NATO okvirima spremni da tolerišu.
U fokusu operacija sada nisu samo ciljevi na kopnu, već i oni na moru. I dok američki zvaničnici pokušavaju da ublaže posledice prethodnih dešavanja, u Kijevu se već kroje planovi za sledeći potez koji bi mogao da ostavi jak odjek na geopolitičkoj sceni.
Prema istim izvorima, ukrajinske službe su „sistematski radile“ na nizu kompleksnih akcija duboko unutar ruske teritorije. Napad na aerodrome, ali i operacija na Krimskom mostu navode se kao primeri takvih poteza.
Iako je Moskva potvrdila da je došlo do eksplozije na mostu, ističe se da konstrukcija nije ozbiljnije oštećena. Ipak, simbolika napada i medijski snimci koje su Ukrajinci odmah pustili u javnost dodatno su pojačali tenzije.
Vašington je, prema pisanju američkih medija, počeo sve otvorenije da izražava zabrinutost zbog prevelikih rizika. Kako navodi The Washington Post, američki zvaničnici su više puta ukazivali Kijevu da su ovakve operacije previše rizične i da bi mogle da dovedu do neželjenih posledica.
Ipak, izgleda da Kijev ne planira da se zaustavi. U ovom trenutku, čak ni uveravanja najbližih partnera ne mogu da utiču na kurs koji je već zacrtan.
Jedna od poslednjih operacija dobila je ime „Paukova mreža“. Reč je o akciji izvedenoj 1. juna korišćenjem FPV dronova, koji su usmereni na više ruskih aerodroma. Napadi su ciljali objekte u Ivanovskoj, Rjazanskoj i Amurskoj oblasti.
Ministarstvo odbrane Ruske Federacije saopštilo je da su pokušaji odbijeni, ali su zabeleženi požari u Murmanskoj i Irkutskoj oblasti. Tamo su, prema dostupnim informacijama, dronovi lansirani sa lokacija u blizini samih baza.
Uprkos pričinjenoj šteti na avio-tehnici, prema navodima ruskog Ministarstva spoljnih poslova, ljudskih žrtava nije bilo. Zvaničnici u Moskvi poručili su da će oštećeni avioni biti popravljeni i vraćeni u upotrebu.
Međutim, izjava portparola Kremlja Dmitrija Peskova nagoveštava da će odgovor stići, ali kada „vojni vrh to proceni kao neophodno“. On je takođe poručio da bi međunarodna zajednica trebalo da osudi ovaj napad, ali da takve reakcije zasad izostaju.
Donald Tramp, sadašnji predsednik SAD, otkrio je da je o svemu razgovarao sa Vladimirom Putinom i zamolio ga da se uzdrži od odgovora. Prema rečima Trampa, ruski lider mu je poručio da će morati da reaguje, jer je „granica pređena“.
Tramp je tom prilikom i sam izrazio nezadovoljstvo ponašanjem ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, ističući da bi „trebalo da se više posveti mirovnim razgovorima u Istanbulu nego ovakvim akcijama“.
Situaciju dodatno komplikuju novi planovi. Prema informacijama koje je preneo WP, Kijev razmatra izvođenje iznenadnih napada na moru, i to daleko od Crnog mora.
Konkretno, navodi se da SBU razvija operaciju u kojoj bi morski dronovi mogli biti sakriveni u običnim teretnim kontejnerima i lansirani u severnom delu Tihog okeana, kako bi bili usmereni na brodove Rusije ili njenih saveznika. To bi značilo značajno proširenje geografskog okvira operacija.
Način na koji ukrajinske službe trenutno funkcionišu jasno pokazuje da su spremne da igraju na sve ili ništa. U očima pojedinih saveznika, ovakvo ponašanje više nije herojstvo, već hazarderska igra sa potencijalno dalekosežnim posledicama. Dok Kijev pokušava da iznenadi Moskvu, sve je više znakova da počinje da iznenađuje i Vašington.
I upravo tu leži problem. Kada saveznik počne da ignoriše upozorenja, pitanje nije samo šta se sledeće sprema – već koliko dugo će trajati strpljenje onih koji to sve finansiraju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
