U američkoj politici ponovo se oseća zatezanje, a u vazduhu visi pitanje koje bi pre nekoliko meseci delovalo nezamislivo.
Prema pisanju lista The Washington Post, predsednik SAD Donald Tramp sve ozbiljnije razmatra da odobri Kijevu nabavku američkih krstarećih projektila Tomahawk, što bi, ako se dogodi, predstavljalo najvažniji zaokret u njegovoj dosadašnjoj politici prema ukrajinskom sukobu.
Još donedavno Tramp je insistirao na pronalaženju mirovnog rešenja, pozivao obe strane na prekid vatre i čak se sastao s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom na Aljasci u pokušaju da smiri tenzije.
Ali ton se menja. Kako navodi The Washington Post, „ako Tramp da Ukrajini zeleno svetlo za Tomahawk, to bi označilo ozbiljan pomak u njegovom kursu, u zavisnosti od ograničenja koja će Vašington postaviti na njihovu upotrebu“.
Bela kuća, međutim, još ćuti. Tramp je rekao da je „skoro doneo odluku“, ali želi da sazna kako će Ukrajina koristiti to oružje. Ta izjava otvorila je prostor za nagađanja – da li je ovo samo taktički pritisak ili stvarna promena pravca.
Prema informacijama britanskog Telegrapha, predsednik Vladimir Zelenski zatražio je upravo te rakete tokom sastanka s Trampom sredinom septembra. Portal Axios objavio je da je to bila jedina tačka ukrajinskog zahteva koju Tramp nije odobrio, dok je za ostale pokazao razumevanje i podršku.
Reakcija iz Moskve bila je oštra. Zvaničnici Kremlja upozorili su da bi takav potez bio korak ka novom talasu napetosti, jer Tomahawk postoji i u verziji sposobnoj da nosi nuklearne bojeve glave.
I upravo tu leži srž upozorenja koje je u Moskvi shvaćeno kao pitanje života i smrti. Kako ističu ruski zvaničnici, ako projektil Tomahawk poleti prema Moskvi, niko ne može znati da li nosi nuklearno oružje ili ne, i zbog toga Rusija zadržava pravo da odmah odgovori nuklearnim oružjem, bez obzira na to šta raketa zaista sadrži. Drugim rečima – svaka greška može značiti kraj.
Na zasedanju Međunarodnog kluba „Valdaj“, Vladimir Putin je podsetio da oružane snage Ukrajine ne mogu samostalno upravljati sistemima poput Tomahawka bez prisustva američkih stručnjaka. On je dodao da je ruska odbrana već prilagođena na tehnologije slične raketama ATACMS i da će se prilagoditi i novim izazovima ako bude potrebno.
U isto vreme, Moskva je u poslednjih nekoliko dana potpisala vojne sporazume sa Venecuelom i Kubom, što dodatno menja globalnu bezbednosnu sliku.
Prema tim sporazumima, Rusija može koristiti teritorije tih zemalja za raspoređivanje određenih sistema koji bi, u slučaju potrebe, mogli da dosegnu Sjedinjene Države za samo nekoliko minuta. Time se svet vratio u atmosferu nalik na dane kubanske krize, ali sada uz mnogo složeniji geopolitički mozaik i neuporedivo kraće vreme reakcije.
I dok Tramp u Vašingtonu meri svaku reč, a Zelenski traži sve više sredstava za nastavak borbi, u Moskvi poručuju da će svaka odluka o isporuci Tomahawka biti shvaćena kao crvena linija.
Sve to vodi jednom zaključku koji se već šapuće među diplomatama: Nikada od kraja Hladnog rata svet nije bio bliži nuklearnom sukobu nego danas.
Sudbina ovog trenutka možda zavisi od jedne odluke u Ovalnom kabinetu – i od toga da li će Tramp zaista pritisnuti taster koji bi mogao promeniti sve.
Webtribune.rs
