Kina je vrlo zainteresovana, zbog svoje unutrašnje bezbednosti, ekonomskog razvoja i mira duž trasa Novog puta svile da pobunjenici u Siriji budu pacifikovani, onemogućeni i eliminisani, objašnjava za Sputnjik Borislav Korkodelović, stručnjak za Daleki istok.
Iako se otvoreno stavila na stranu Damaska, ali i Moskve, u ratu u Siriji, Kina se poslednjih sedam godina koliko traju sukobi u toj zemlji, držala po strani kada je reč o direktnom podržavanju trupa Bašara el Asada.
Međutim, kineski ambasador u Siriji Ći Ćijanđin izjavio je da će kineska vojska možda direktno pomoći sirijskim jedinicama u predstojećoj velikoj ofanzivi na severozapadnu provinciju Idlib, koja je pod kontrolom džihadističkih pobunjenika.
[adsenseyu1]
Istovremeno, vojni ataše u Ambasadi Kine Von Roj Ćang rekao je da kineska vojska želi da ojača veze sa sirijskom armijom i izrazio je žaljenje što neki stanovnici kineske provincije Sinđijang sa krajnjeg zapada zemlje učestvuju u borbama protiv Asadove vlasti. On je rekao da učešće u operacijama u Idlibu zahteva političku odluku.
Pretpostavlja se da se u Siriji nalazi između pet i šest hiljada pobunjenika iz Sinđijanga. Oni su se u proteklih sedam godina polako infiltrirali u tu zemlju. Spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović za Sputnjik kaže da Kinezi, ali i Rusi, zaziru od povratka Ujgura u matične zemlje i ne isključuje mogućnost da Kina Siriji pruži vojnu pomoć u Idlibu.
„Pobunjenici Ujguri uopšte ne moraju da se vrate u kinesku provinciju, ali mogu da dođu u relativno krhke centralno azijske države, bivše republike Sovjetskog saveza i da tu izazivaju probleme koji mogu da utiču i na granična područja Kine. To je zapravo područje kojim idu tri transverzale Novog puta svile. Kina je vrlo zainteresovana i zbog svoje unutrašnje bezbednosti i zbog ekonomskog razvoja Sinđijanga i zbog mira duž trasa Novog puta svile da ti pobunjenici budu pacifikovani, onemogućeni, eliminisani“, objašnjava Korkodelović.
On dodaje da bi vojna pomoć mogla da se odnosi na razmenu obaveštajnih podatka, za koju je siguran da već postoji, a možda i neke specijalne operacije komandosa.
Korkodelović objašnjava da se u haosu poslednjeg uporišta terorista, provinciji Idlibu, trenutno nalaze ekstremisti iz različitih zemalja Evrope, Bliskog istoka, Severne Afrike, južnih i centralnih azijskih republika, ali i Kurdi iz Sirije. Na relativno malom prostoru je skoro 40.000 pobunjenika i članova njihovih porodica koje su do Idliba stigle iz demilitarizovanih zona. Sa juga ih pritiskaju Asadove snage, a sa severa Turska, čiji je predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio da je ta zemlja u poslednjoj fazi priprema za nove vojne operacije u Siriji.
Iako pojedini analitičari smatraju da je nemoguće da se velika i moćna sila kao što je Narodna Republika Kina u sukob u Siriji uključi u samom raspletu, ne treba zaboraviti da je reč o zemlji koja je u poslednjih nekoliko godina pokazala da vrlo mudro donosi velike odluke i reaguje prilično brzo. To dokazuje i u ekonomskom ratu koji trenutno vodi sa Sjedinjenim Američkim Državama, koje takođe deluju u Siriji na čelu koalicije koja od 2014. godine vodi operaciju protiv DAEŠ-a, bez dozvole Damaska.
[adsenseyu1]
Interesantno je da kineski mediji na engleskom jeziku do sada nisu preneli izjavu svog ambasadora, ali ona nije ni demantovana. Izjava ne predstavlja potvrdu da će Kina poslati vojne snage da dejstvuju u ratu u Siriji, no, ukoliko je tačno preneta, bila bi do sada najbliža potvrda kineskog učešća, kaže ovaj stručnjak za Daleki istok.
„Kina želi da ispoštuje svoj princip broj jedan — ne želi da bude vidljiva, ne želi mnogo da ′talasa‘. To je diktum Deng Sjaopinga, koji je malo izmenio Si Đinping, ali ne do kraja — princip ’grickajmo naše vreme, ne pravimo buku, ne privlačimo pažnju, da bismo mogli da imamo decenije mirnog razvoja i da nas niko ne uzima na zub‘. Oni će to raditi i u Siriji. Oni ne žele nikakvu buku oko toga, zato možda nema komentara i prenošenja ambasadorove izjave“, ocenjuje Borislav Korkodelović.
Rat je u Siriji izazvao materijalnu štetu koju Ujedinjene nacije procenjenu na gotovo 400 milijardi dolara, a Damask smatra da bi glavnu ulogu u obnovi zemlje trebalo da imaju Rusija, Iran i Kina, koja je prošle godine obećala dve milijarde dolara ulaganja u Siriju. Na Forumu za saradnju Kine i arapskih država održanom prošlog meseca Peking je obećao 90 miliona dolara humanitarne pomoći Jemenu, Jordanu, Libanu i Siriji. Kina pruža podršku vlastima u Damasku, između ostalog i zato što očekuje da će učestvovati u obnovi, kaže Korkodelović.
„Glavni posao bi verovatno išao Kini koja je za obnovu zainteresovana zbog svojih ogromnih građevinskih preduzeća koja mogu da se prebace na jedan tako ogroman posao kao što će biti slučaj u Siriji. S druge strane, Sirija je važna tačka na Novom putu svile zbog svog ključnog položaja, posebno obale, ali i zbog tradicije“, kaže naš sagovornik.
Korkodelović smatra da će priliku da učestvuju u obnovi sigurno imati i bliskoistočne bogate „petrolejske zemlje“, Saudijska Arabija, Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati i Kuvajt, sa kojima Kina održava i te kako dobre odnose.
„Obnova Sirije za Kinu je izuzetna prilika da se učvrsti na širem blisko-istočnom području i na istočnoj obali Afrike“, zaključuje Korkodelović u razgovoru za Sputnjik.
Američki mediji su u martu prošle godine objavili da je kineska vojska ušla u Avganistan i da učestvuje u kopnenoj operaciji u Vahanskom koridoru gde su se vodile borbe sa ujgurskim militantima koji su se zakleli na vernost DAEŠ-u. Operacije su se navodno izvodile u saradnji sa avganistanskom vojskom. Kina nikada nije potvrdila tu informaciju, ali su se na internetu mogle videti fotografije kineskih vojnika zabeležene u Avganistanu.
(Sputnik)
