U emisiji „O najvažnijem“ dr Aleksandar Mjasnikov se još jednom latio jedne od najčešćih nedoumica koje muče milione ljudi — da li statini, lekovi koji obaraju povišeni holesterol i trigliceride, mogu izazvati porast šećera u krvi i na duže staze doprineti razvoju šećerne bolesti?
Statini se godinama preporučuju kao terapija za ljude sa povišenim nivoom holesterola u krvi, naročito kod onih koji imaju rizik od začepljenja krvnih sudova, angine pektoris, šloga ili prethodnog infarkta.
Njihova uloga je jasna: Smanjuju nivo „lošeg“ LDL holesterola, sprečavaju nastanak novih aterosklerotskih naslaga i time smanjuju verovatnoću ozbiljnih kardiovaskularnih komplikacija.
Ali, kako ističe Mjasnikov, čak ni lekovi sa tako jasnom namenom nisu bez posledica — i to je važno znati.
„Zaista, postoji statistički značajno opažanje da statini mogu blago da povećaju nivo šećera u krvi“, rekao je poznati lekar. „To ne znači da ćete automatski razviti dijabetes, ali ako već imate predispozicije — gojaznost, genetski faktor, slabiju toleranciju na glukozu — morate biti oprezni. Procenat nije veliki, ali jeste prisutan.“
Zanimljivo je da je lekar ovom prilikom takođe osporio još jednu široko rasprostranjenu ideju — da svi stariji ljudi treba da piju aspirin „za svaki slučaj“. Prema njegovim rečima, ta era je prošla. Danas se zna: koristi su ograničene, a rizici — ozbiljni.
„Nekada se verovalo da bi aspirin trebalo da uzimaju svi, gotovo kao da je univerzalni lek za zaštitu srca, ali danas znamo da može da izazove ozbiljna krvarenja, uključujući u mozgu ili želucu. Ako nemate srčane bolesti, aterosklerozu ili suženja arterija, aspirin vam najverovatnije ne treba“, istakao je on.
Dr Mjasnikov naglašava da je u medicini danas važnije nego ikad proceniti koristi u odnosu na rizik — i to individualno. „Šansa da aspirin spreči infarkt je 18%, a da izazove ozbiljno krvarenje 46%.
Vredi li to? Zavisi od slučaja do slučaja“, kaže lekar, dodajući da su i kod statina slične dileme — treba razmisliti ko su kandidati kod kojih su koristi daleko veće od potencijalne štete.
U eri kada ljudi sve češće sami sebi određuju terapije na osnovu pretrage po internetu, Mjasnikov šalje jasnu poruku: Lekovi nisu bombone.
Statini i aspirin mogu biti spasonosni za jedne, ali nepotrebni, pa čak i opasni za druge. A to što su neki mitovi trajali decenijama, ne znači da još uvek važe. Medicina ide napred, a uz nju mora i zdrav razum.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
