Naučnici tvrde da ljudske ćelije čine samo 43% od ukupnog broja ćelija u telu. Ostalo čine miskroskopski „naseljenici“.
Otkrivanje ovog skrivenog dela našeg mikrobioma brzo menja razumevanje bolesti od alergije do Parkinsonove bolesti.
Bez obzira koliko se temeljno kupate, gotovo svaki prevoj vašeg tela prekriven je mikroskopskim stvorenjima. To podrazumeva bakterije, viruse, gljivice i arheje (organizmi koji su izvorno pogrešno klasifikovani kao bakterije).
[adsenseyu1]
Najveća koncentracija ovog mikroskopskog života je u mračnim dubinama creva, bez kiseonika.
Ljudski genom – ceo set genetskih uputstava za čoveka – sastoji se od 20.000 uputstava koje se nazivaju genima. Ali zbrojite li sve gene u našem mikrobiomu zajedno, nastaje brojka između dva i 20 miliona mikrobnih gena.
Mikrobiolozi tvrde da mi nemamo samo jedan genom, geni našeg mikrobioma su u osnovi drugi genom koji pojačava našu aktivnost. Ono što nas čini ljudima je, prema njihovom mišljenju, kombinacija sopstvene DNK, plus DNK naših mikroba u crevima.
Bilo bi naivno misliti da nosimo toliko mikrobiološkog materijala, a da on uopšte ne deluje ili da nema nikakav uticaj na naše telo. Nauka je brzo otkrila ulogu koju mikrobiom ima u varenju, regulišući imuni sistem, štiteći nas od bolesti i stvarajući vitalne vitamine.
[adsenseyu4]
To predstavlja sasvim novi način razmišljanja o mikrobnom svetu. Do danas, naša veza sa mikrobima uglavnom je bila zasnivana na neprijateljskoj osnovi.
Antibiotici i vakcine su oružje koje nam je pomoglo da se izlečimo od mnogih bolesti i da spasemo veliki broj života, ali neki istraživači su zabrinuti da je naš napad na „loše momke“ naneo nebrojenu štetu našim „dobrim bakterijama“. Stoga smo svedoci ogromnom i zastrašujućem porastu autoimunih bolesti i alergija.
Stručnjaci navode da tamo gde su radili na mikrobiomu uočavaju kako promene mikrobioma, koje su se dogodile kao rezultat uspeha borbe protiv patogena, sada doprinose čitavom novom nizu bolesti sa kojima moramo da se suočimo.
Mikrobiom je takođe povezan sa bolestima poput bolesti creva, Parkinsonove bolesti, pa čak i depresijom i autizmom. Gojaznost je još jedan primer.
Mikrobna medicina je u ranoj fazi, ali neki istraživači smatraju da će praćenje našeg mikrobioma uskoro postati svakodnevica koja pruža značajne informacija o našem zdravlju.
Webtribune.rs
