U središtu naše planete pojavila se misterija. Naučnici ga mogu otkriti samo analizom seizmičkih talasa koji prolaze kroz njegovo čvrsto gvozdeno jezgro.
Iz nekog razloga, talasi se kreću kroz jezgro mnogo brže kada putuju između severnog i južnog pola, nego kada prelaze ekvator.
Stručnjaci već decenijama znaju za ovu anomaliju, ali ne mogu da objasne šta je tačno uzrokuje.
Prema najnovijem istraživanju, tokom kojeg su naučnici koristili simulacije nuklearnog rasta tokom poslednjih milijardu godina, odgovor bi mogao ležati u postepenom izobličenju ili asimetričnom rastu unutrašnjeg jezgra, pri čemu se novi kristali gvožđa stvaraju brže na jednoj strani nego na drugoj.
Asimetrični rast
„Protok tečnog gvožđa u spoljnom jezgru rasipa toplotu iz unutrašnjeg jezgra, zbog čega se hladi. Dakle, to znači da je spoljno jezgro nosilo više toplote sa istoka (pod Indonezijom) nego sa zapada (pod Brazilom),“ rekao je Live Science seizmolog Daniel Frost sa Univerziteta Berkelei.
Stručnjaci navode da ovaj asimetrični rast ne znači da je unutrašnje jezgro deformisano ili da može doći do neravnoteže. Radijus unutrašnjeg jezgra raste u proseku ravnomerno za oko 1 milimetar svake godine.
Sila gravitacije ispravlja asimetrični rast kristala na istočnoj strani jezgra potiskivanjem novih kristala na zapad. Tamo se kristali skupljaju u rešetkaste strukture koje se protežu duž ose sever-jug.
Ove kristalne strukture, raspoređene paralelno sa polovima Zemlje, su seizmički autoputevi koji omogućavaju bržem putovanju seizmičkih talasa u tom pravcu.
Ali šta je tačno uzrok tome?
Šta uzrokuje ovu neravnotežu u unutrašnjem jezgru uopšte? To je teško reći a da se ne pogledaju svi ostali slojevi naše planete, rekao je Frost.
„Na svaki sloj utiče i ono što je gore i ono što je ispod njega. Unutrašnje jezgro se polako hladi i širi od tečnog spoljnog jezgra, poput snežne grudve koja se povećava kotrljanjem. Spoljno jezgro se zatim hladi mantijom iznad njega. Ako želimo da postavimo pitanje zašto unutrašnje jezgro raste brže na jednoj strani nego na drugoj, takođe moramo postaviti pitanje zašto je jedna strana plašta hladnija od druge “, rekao je Frost.
Za to bi delimično mogle biti odgovorne tektonske ploče, smatra Frost. Naime, kada hladne tektonske ploče zarone duboko ispod površine Zemlje tokom procesa subdukcije (povlačenjem jedne ploče ispod druge), one hlade plašt koji se nalazi ispod njih. Ali stručnjaci još uvek ne znaju sa sigurnošću može li hlađenje plašta na ovaj način uticati na unutrašnje jezgro.
Podjednako je upitno može li jednostrano hlađenje jezgra uticati na Zemljino magnetno polje.
Naime, magnetno polje nastaje usled protoka tečnog gvožđa u spoljnom jezgru na šta pak utiče gubitak toplote iz unutrašnjeg jezgra. Ako unutrašnje jezgro izgubi više toplote na istočnoj strani, onda će se spoljno jezgro pomeriti više ka istoku, rekao je Frost.
„Pitanje je da li ovo utiče na jačinu magnetnog polja“, dodaje seizmolog.
(index.hr)
