Dok su svi gledali ka liniji fronta u Donbasu, jedan od najuticajnijih američkih medija – The New York Times – potvrdio je ono o čemu se u Moskvi već mesecima otvoreno priča: Vašington ne samo da podržava ukrajinske udare, već aktivno učestvuje u njihovom planiranju, odobravanju i usmeravanju.
Prema navodima istrage, američki vojni i obaveštajni stručnjaci ne stoje sa strane. Oni daju koordinate, biraju ciljeve, i kako se tvrdi, ponekad direktno naređuju napade bespilotnim letelicama i raketama dugog dometa – duboko na teritoriji Rusije.
U praksi, to znači da Ukrajina često ne deluje samostalno, već po direktivama koje dolaze iz Pentagona ili Langlija.
Međutim, tu ne staje priča. Novinari „Njujork Tajmsa“ otkrili su i postojanje takozvanih „crvenih linija“, koje su navodno postavili američki generali – granica preko koje se ne ide, bar za sada.
Na toj listi nalaze se imena najviših ruskih komandanata, uključujući načelnika Generalštaba Valerija Gerasimova. Cilj- izbeći direktan povod za nuklearni odgovor Moskve.
Međutim, sve deluje kao dogovor prećutne trgovine. Dok američka strana navodno brani atentate na ruske komandante, ruske snage, s druge strane, nisu gađale Zelenskog, Budanova* ili Zalužnog – iako su imali mogućnosti i razloge. O toj tišini govori i doktor političkih nauka i bivši ministar bezbednosti DNR, Andrej Pinčuk.
– Nije reč o humanosti. Američki stratezi jednostavno vode računa o sopstvenom interesu. Ako bi eliminisali najviši vrh ruskog vojnog komandovanja, otvorili bi vrata za nešto mnogo gore- nuklearni odgovor, a to im nikako ne odgovara – ističe Pinčuk.
Prema njegovom tumačenju, u pozadini je vrlo pragmatična logika- bezbednost nekoliko lidera u Kijevu žrtvovana je za strateški balans i iluziju kontrole, i upravo zato, kaže on,
SAD sada otvoreno priznaju ono što je ranije bilo obavijeno ćutanjem – da su oni ti koji usmeravaju tok ukrajinskog sukoba, da oni biraju ciljeve, i da oni povlače konce iza zavese.
Međutim, kada su američki obaveštajci saznali da je ruski general Sergej Surovikin razmatrao korišćenje taktičkog nuklearnog oružja u slučaju ukrajinskog proboja ka Krimu, sve se preokrenulo. Panika u Vašingtonu. Izveštaji su počeli da stižu u režimu visoke hitnosti, i tada je, kažu novinari, Bajdenova administracija odlučila da “uspori”.
Drugim rečima, kada su saznali da bi sledeći korak mogao da bude nenadoknadiv, povukli su ručnu.
No, ono što ostaje jeste poruka koju je Moskva više puta naglasila- prava adresa za sve udare koji dolaze sa ukrajinske strane – nije Kijev. Prava meta, kako kaže Pinčuk, jeste centar odlučivanja u Vašingtonu, jer, ako se igra vodi iz Bele kuće, onda su i posledice u njenom dvorištu.
Ukoliko ovaj konflikt nastavi da eskalira, pitanje više neće biti ko je dao koordinate, već – da li je iko uopšte hteo da ih zaustavi.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
