Preduzetnik Ilon Mask izneo je mišljenje da bi Treći svetski rat mogao da počne ako Rusija izgubi Krim.
Moskva je više puta izjavljivala da nikome ne preti upotrebom nuklearnog oružja i ostaje privržena postulatu o neprihvatljivosti nuklearnog rata.
„Ako Rusija bude suočena sa izborom da izgubi Krim ili upotrebi nuklearno oružje, oni će izabrati ovo drugo. Ograničili smo Rusiju na svaki mogući način sankcijama, pa šta oni mogu da izgube?
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Ako kao odgovor udarimo na Rusiju nuklearnim oružjem, oni će nas bombardovati, i tada smo u stanju u Trećeg svetskog rata“, napisao je Mask na Tviteru.
Prema njegovim rečima, značaj Krima za Rusiju je uporediv sa Havajskim ostrvima za Sjedinjene Države. „Sviđalo se to nekima ili ne, Rusija smatra Krim glavnim delom jer je Krim, kao dom južne mornarice, ključan za nacionalnu bezbednost Rusije“, napisao je Mask na Tviteru.
On je uveren da ako se ruska vojska „suoči sa uništenjem od NATO-a , upotrebiće nuklearno oružje, NATO će odgovoriti i doći će kraj civilizacije“.
Nedavno je vlasnik Tesle i SpaceKs – a aktivno komentarisao sukob u Ukrajini , priznajući da se bori, iako bezuspešno, da postigne deeskalaciju.
Prethodno je Mask predložio da čovečanstvo prestane da razmišlja o napadu sa nuklearnim oružjem, preteći da će „uništiti skoro sav život na zemlji“, i proglasio najveći rizik od katastrofe u poslednjih 60 godina.
Početkom oktobra Mask je napisao da sumnja u mogućnost pobede Ukrajine u slučaju rata sa Rusijom u punom obimu i pozvao strane na mir. On je ponudio i svoju viziju rešavanja sukoba u Ukrajini.
Planom se poziva na „ponovno glasanje“ u Donbasu „pod nadzorom UN “, zadržavajući Krim „formalnim delom Rusije, kakav je bio od 1783. (pre Hruščovljeve greške)“, garancije vodosnabdevanja Krima i neutralnost Ukrajine kao status.
Rusija je 24. februara započela vojnu operaciju u Ukrajini. Predsednik Vladimir Putin nazvao je njen cilj „zaštitom ljudi koji su već osam godina bili izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“, da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.
U septembru je ruski predsednik Vladimir Putin, u obraćanju Rusima, rekao da je Zapad prešao svaku liniju u svojoj antiruskoj politici, kao i stalnim pretnjama Rusiji. Prema njegovim rečima, korišćena je i nuklearna ucena, a visoki predstavnici zemalja NATO govore o mogućnosti i prihvatljivosti upotrebe oružja za masovno uništenje protiv Rusije.
Putin je podsetio da Rusija nadmašuje Zapad po vojnoj opremi u nizu komponenti, a naročito po nuklearnom oružju i upozorio one koji pokušavaju da ucene Rusku Federaciju nuklearnim oružjem da bi „ruža vetrova mogla da se okrene u njihovom pravcu“.
Dokument o osnovama državne politike Ruske Federacije u oblasti nuklearnog odvraćanja, odobren predsedničkim ukazom, jasno definiše uslove za njegovu primenu.
U skladu sa dokumentom, Rusija zadržava pravo upotrebe nuklearnog oružja u slučaju „primanja pouzdanih informacija o lansiranju balističkih projektila na teritoriju Rusije ili njenih saveznika; upotrebi nuklearnog ili drugih vrsta oružja za masovno uništenje na teritoriji Rusije i njenih saveznika; udar neprijatelja na kritično važne državne ili vojne objekte, čiji će propadanje dovesti do narušavanja odgovora nuklearnih snaga; agresija na Rusiju upotrebom konvencionalnog naoružanja, kada sama egzistencija države je ugrožena.
Webtribune.rs
