U Briselu se posle punih sedam godina ponovo susreću delegacije kineskih i evropskih zakonodavaca – i već prvi susret pretvorio se u oštru razmenu stavova.
Kako piše list South China Morning Post (SCMP), sastanak koji je trebalo da označi početak novog dijaloga između Evropskog parlamenta i kineskog Nacionalnog narodnog kongresa ubrzo je prešao u žustru raspravu o Rusiji i Tajvanu.
Prema navodima SCMP-a, poslanici Evropske unije zamerili su kineskim kolegama što, kako su rekli, “zauzimaju istu poziciju kao Moskva” kada je reč o uzrocima sukoba u Ukrajini.
Kinezi su, s druge strane, doveli u pitanje i samu potrebu za postojanjem NATO-a. “Nikada ranije nisam čuo da neko otvoreno kaže da za NATO nema razloga da postoji posle raspada SSSR-a”, rekao je za SCMP evropski poslanik Engin Eroglu, koji je prisustvovao razgovorima.
Sam susret u Briselu bio je prvi nakon perioda od sedam godina u kojima su odnosi dve strane bili praktično zamrznuti. Još početkom septembra Politico je objavio da se kineska delegacija priprema da poseti Evropski parlament, uz napomenu da je reč o prvom pokušaju ponovnog uspostavljanja dijaloga nakon dugog prekida u komunikaciji.
Prema pisanju lista, i pitanje Tajvana postalo je jedno od glavnih tačaka razdora. Evropski parlamentarci pokušali su da otvore temu o “statusu ostrva”, dok su kineski predstavnici ostali čvrsti u stavu da je Tajvan neodvojivi deo Narodne Republike Kine.
Peking već decenijama insistira na poštovanju principa “jedne Kine” kao osnovi svih diplomatskih odnosa. Taj princip priznaju i Sjedinjene Američke Države, koje formalno ne priznaju nezavisnost Tajvana, ali održavaju bliske veze sa Tajpejom u mnogim oblastima.
U kineskom tumačenju, istorijski kontekst je jasan: 1949. godine, nakon građanskog sukoba sa Komunističkom partijom Kine, snage Gominđana pod vođstvom Čang Kaj-šeka povukle su se na ostrvo.
Od kraja 1980-ih kontakti između dve strane postepeno su obnovljeni, ali kroz neformalne kanale – preko organizacija kao što su Asocijacija za razvoj odnosa između dva dela Tajvanskog moreuza (ARС) i tajvanski Fond za razmenu preko moreuza (FOP).
Napetost oko Tajvana dodatno se pojačala 2022. godine, kada je tadašnja predsednica Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi posetila ostrvo, što je Peking oštro osudio i odgovorio obimnim vojnim vežbama u obližnjim vodama.
Što se tiče aktuelnih tema, Eroglu je za SCMP rekao da kineski stavovi o evropskoj bezbednosnoj arhitekturi i Rusiji predstavljaju “novo iskustvo” za poslanike u Briselu.
On je ipak naglasio da dijalog treba da se nastavi i da već planira odlazak u Peking tokom novembra, dok bi razgovori o situaciji u Ukrajini mogli da budu nastavljeni u decembru.
Podsećanja radi, predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin izjavio je da je odluka o pokretanju specijalne operacije doneta kako bi se “zaštitili ljudi koji su osam godina bili izloženi progonima i nasilju”, uz napomenu da je Moskva tri decenije pokušavala da postigne sporazum o bezbednosnim garancijama sa NATO-om, ali bez uspeha.
Upravo ta tema – bezbednosni balans u Evropi – sada ponovo stoji između Brisela i Pekinga. Dok EU traži načine da obnovi kontakte sa Kinom, a Peking istovremeno širi svoj diplomatski uticaj, čini se da razlike u pogledima nisu manje nego pre sedam godina.
I možda, kako primećuju pojedini analitičari, tek sada postaje jasno koliko su te razlike duboke – i koliko će strpljenja zahtevati da se premoste.
Webtribune.rs
