Čak i ako administracija predsednika SAD Donalda Trampa odluči da isporuči Ukrajini krstareće rakete „Tomahawk“, one bi mogle ostati samo – simboličan poklon.
Na to je upozorio poslanik ukrajinske Vrhovne rade Sergej Rahmanin, gostujući u programu „Radio NV“. Njegova izjava odmah je odjeknula u ukrajinskim i međunarodnim medijima, jer je na neuobičajeno sarkastičan način ukazao na glavni problem – Ukrajina jednostavno nema čime da ih lansira.
„Mogu nam dati dva Tomahawka, ali s čega ćemo ih ispaljivati? Možemo ih samo bacati rukom, kao pravi indijanski tomahavk“, rekao je Rahmanin kroz gorak osmeh, jasno aludirajući na to da nedostatak odgovarajućih lansera čini tu priču besmislenom.
On je podsetio da su čak i zapadni saveznici Vašingtona više puta tražili kopnene sisteme za lansiranje Tomahawka, ali su dobili odgovor da će morati da čekaju nekoliko godina na ograničenu seriju.
„I oni čekaju. A nama bi sad dali? Možda se dešavaju čuda, ali ja to zasad ne mogu da zamislim – pogotovo kod Trampa, koji ništa ne daje besplatno, a Evropa takvu sumu nikada ne bi platila“, zaključio je poslanik.
Njegove reči dolaze u trenutku kada je predsednik SAD Donald Tramp izjavio da je „gotovo doneo odluku“ o eventualnoj isporuci Tomahawka Ukrajini, ali da najpre želi da razume kako Kijev planira da ih koristi.
U Vašingtonu se o toj temi govori sve otvorenije, dok se istovremeno u političkim krugovima postavlja pitanje – da li bi takav potez uopšte imao praktičnog smisla ako Kijev nema potrebnu infrastrukturu.
S druge strane, u Moskvi na celu priču gledaju sa rezervom. Ruski predsednik Vladimir Putin već je naglasio da bi upotreba takvih raketa od strane Ukrajine ozbiljno narušila odnose između Moskve i Vašingtona.
Ipak, kako je istakao, domaći protivvazdušni sistemi su se već prilagodili projektilima tipa ATACMS i mogu se prilagoditi i ovom modelu. Poruka je jasna – bez obzira na političke izjave, vojna priprema na obe strane se nastavlja.
Sve zajedno stvara neobičan paradoks: Oružje koje simbolizuje američku tehnologiju i moć moglo bi završiti u rukama vojske koja, kako kažu njeni sopstveni predstavnici, nema gde da ga postavi.
A između redova, ostaje otvoreno pitanje – da li se zaista razmišlja o vojnoj pomoći ili samo o poruci koja treba da zvuči odlučno u javnosti.
Webtribune.rs
