Pre samo nekoliko meseci, čitajući glavne novine u Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji i kontinentalnoj Evropi, mogao se steći utisak da se nova generacija globalnih bosova, koju predstavlja Bajdenova administracija, nezaustavljivo kreće ka potpunoj pobedi.
Štaviše, da ne prevagu ne odnosi samo „gruba“ strateška snaga Zapada, već i njegova najnovija „inkluzivna“ ultraliberalna ideologija, koja negira bilo kakve tradicionalne oblike organizacije društva i privatnog života – od suverene državnosti i kulturnih tradicija do porodične i polno-seksualne usmerenosti.
To naglašeno pobedničko raspoloženje zahvatilo je i mnoge izvan kolektivnog Zapada. Uključujući i neke u Rusiji.
Daleko od toga da su se svi obradovali toj pobedi!
Mnogi otvoreno ne vole savremenu levo-liberalnu kulturnu agendu Vašingtona i Alijanse demokratija koju on pokušava da stvori. Ali, malo ko sumnja da će ta agenda na kraju biti univerzalno prihvaćena (ako bude potrebno, i nametnuta). U svakom slučaju, unutar „Alijanse“ i u onim državama kojima će biti dozvoljeno da s njom trguju i kulturno opšte.
Ali, nije sve tako jednostavno. Stvar nije čak ni u tome što „kulturni program“ globalnog liberalizma odbacuje polovina Zapada i ubedljiva većina ljudi izvan njega. To se jednostavno ne može smatrati ozbiljnom preprekom. Poenta je u drugome.
Najnovija američka levičarska agenda gubi sposobnost da se efikasno takmiči sa takozvanim autokratijama – odnosno sa onim zemljama i blokovima koji nisu prihvatili novu ideologiju.
Zadatak „pokazivanja efikasnosti i konkurentnosti“ liberalne demokratije nije sadašnja Bela kuća sebi postavila radi samoreklamerstva.
Američki analitičari uveliko govore da će u turbulencijama u narednih 10-15 godina Zapad možda početi da gubi u borbi protiv „loših momaka“.
Činjenica je da ideološku agendu, koju aktivno podržavaju sponzori Demokratske stranke, formira upravo njeno radikalno krilo.
Bez ove ideologije, tehnologija političkih manipulacija i administrativnih resursa nemoguće je rešiti pitanje vlasti u SAD i Evropi.
Održavanje kontrole nad tehnologijama, resursima i međunarodnom podelom rada u korist transnacionalnih korporacija i međunarodne finansijske elite zahteva uspostavljanje novog sistema vrednosti. Jer, sve dok stari opstaje, neizbežno je neprestano reprodukovanje konzervativno-populističkog otpora „hrabrom novom svetu“.
A taj otpor može pre ili kasnije srušiti globalno rukovodstvo.
Stoga liberali, čak i u samom centru kolektivnog Zapada, u Sjedinjenim Državama, dosledno uništavaju temelje suverene državnosti. Podrivaju veru u državu, u njen ustav, istoriju, vrednosti i institucije.
Izučavanje takozvane „kritičke rasne teorije“, sa stalnim napadima na „toksičnu muškost“ i proglašavanjem za „rasizam“ svakog ispoljavanja ne samo patriotskih osećanja, već čak i elementarne građanske svesti – sve je to stvoreno da demontira Sjedinjene Američke Države kao nacionalnu državu.
Na njihovom mestu treba da postoji kancelarija globalnog kapitalizma sa uslužnim osobljem koje živi u postindustrijskim „zelenim“ gradskim zonama…
Ideologija klimatskih promena izazvanih čovekom (a ovo je ideologija, a ne nauka) pogodno je sredstvo za uzicanje na međunarodnu podelu rada. Ali, da su samo službenici Vašingtona i Brisela angažovani na širenju ove ideologije, niko u nju ne bi verovao. Zbog toga je bila potrebna čitava vojska „zelenih crvenih gardista“ da okupira akademske institucije, internet stranice i političke organizacije na Zapadu.
Oni takođe deluju na teritoriji „autokratija“, ali tamo se sporije šire i imaju mnogo manje uspeha.
A sada branioci Majke Zemlje već kritikuju administraciju Bajdena i rukovodstvo EU što nisu preduzeli odlučne korake za smanjenje potrošnje fosilnih goriva. Zahtevaju trenutni prelazak na ugljendioksid-neutralnu ekonomiju…
Kina, kao najveća „autokratija“ na svetu, obećala je da će početi da smanjuje proizvodnju električne energije na ugalj tek od 2025. godine, pa će biti beskrajno zadovoljna konkurentom poput Saveza demokratija koji koristi isključivo „čistu“ energiju i ima samo „zelenu“ infrastrukturu.
A kakve ličnosti – pre svega na Zapadu! – vaspitava i favorizuje nova levoliberalna ideologija?
Malo je reći: antibele rasiste!
NJen „Novi čovek“ mora postati polno dezorijentisani kosmopolita bez porodice koji ne poštuje starije i nema decu.
Koliko su takvi pojedinci konkurentni?
Od njih se ne može izgraditi nikakva organizacija, ništa osim roja. Jer, kolektiv i dalje pretpostavlja neku vrstu poštovanja hijerarhije i barem nekih vrednosti, a one su zabranjene tom ideologijom.
Štaviše, zapadnjaci takođe moraju postati neobrazovani.
Beskompromisna borba za „rasnu pravdu“ već je dovela do toga da škole i univerziteti u Sjedinjenim Državama počinju da „olakšavaju“ nastavni plan i program – da se izbegava predavanje teških predmeta da se nebela deca ne bi osećala „neravnopravno“.
Neki političari su već otišli toliko daleko da su sam princip meritokratije (nagrade za zasluge i znanje) proglasili „rasističkim“. Naravno,uskoro će biti objavljeno da će roboti zameniti ljude, što će rešiti problem efikasnosti liberalnih demokratija.
Kao prvo, tih robota još nema, za njihovu pojavu u broju potrebnom za cele industrije – biće potrebno mnogo ljudi koji dobro znaju gfiziku i višu matematiku, plus – kvantnu mehaniku i elektrodinamiku. A upravo njih, kako je krenulo, uskoro neće biti uopšte.
Kolektivni Zapad bez svoje nove ideologije ne može uticati na ceo svet niti ostati na okupu. A upravo ta ideologija mu smeta da ostvaruje glavno – da uspešno konkuriše „nedemokratijama“.
Ispred nas je svet u kojem „autokratije“ navodno treba da budu poražene, a da sve „demokratije“ žive u „zelenoj“ postindustrijskoj sutrašnjici. Bez porodica i obrazovanja, ali zato sa robotima.
Samo: dostići takav svet nije moguće zbog – stremljenja ka takvom svetu!
Taj začarani krug na Zapadu izgleda počinju da shvataju.
Lideri globalnog liberalizma pre ili kasnije će poželeti da preseku taj Gordijev čvor, ali će to biti – druga priča…
Dmitrij Drobnjicki
(fakti.org)
