Na Kosovu se još od 1999. godine kreira kult Amerike i NATO – atlantistička religija koja ima svoje bogove, ocenjuje Sputnjik.
To je deo političkog folklora Kosova i žele da pokažu da su veći Amerikanci od samih Amerikanaca – komentariše politikolog sa KiM Stefan Filipović podizanje spomenika preminulom sinu Džoa Bajdena, na putu Gnjilane-Uroševac.
Put od 35 kilometara u blizini kampa Bondstil, takođe, nosi ime Bajdenovog pokojnog sina Džozefa, a dobio ga je tokom poslednje posete Džoa Bajdena Kosovu dok je bio potpredsednik Amerike 2015. godine.
Filipović ove poteze Prištine poredi sa periodom stare Grčke kad su se statue podizane obožavanim bogovima, a vrhovni bog za Prištinu je, kaže on, Amerika i njeni predstavnici.
„To je očekivana politika kosovske političke elite, koja jednostavno mora da pokaže da nije proamerička, nego čisto – američka. Oni žele da budu veći Amerikanci, Bajdenovci od samog Džozefa Bajdena. To je ovde normalna stvar, tako je bilo i sa Klintonom, Rikerom, Madlen Olbrajt, dakle, ljudima koji su živi, i to je deo političkog folklora savremenog Kosova u kome mi danas živimo“, navodi Filipović.
Čime je Albance zadužio Bajdenov sin
Gledano sa pozicije političkog interesa albanskih elita, ne naroda koji od toga nema nikave koristi, ovakvi potezi su sasvim racionalni, jer su u pitanju ljudi koji će njih podržavati, odnosno, koje će oni morati da slušaju.
„Ovo je način da ih odobrovolje, umilostive… Mene sve to podseća na srednjovekovnu tradiciju kada je, pre pregovora dve strane, jedna od njih da bi odobrovoljila drugu slala poklone da je malo omekša“, kaže sagovornik Sputnjika.
Filipović ističe da je Kosovo „okupirano“ takvim bistama i spomenicama i da mnogo Univerziteta i ulica nose imena upravo američkih zvaničnika.
Analitičar Agim Šahimi, međutim, kaže da albanski narod u celom regionu vekovima izražava zahvalnost Americi, kao i oni njima i da su takva prijateljstva dugotrajna.
Spomenici – albansko hvala za bombardovanje Srbije
„Ako se vratimo u noviju istoriju od 1990. do danas, Amerikanci su uvek bili uz Albance na Kosovu. Svi američki predsednici, bilo da su demokrate ili republikanci, kada je u pitanju Kosovo, imaju isti stav. Prema tome, Džo Bajden, novi predsednik Amerike, uvek je bio protiv nepravde i hteo je da proširi demokratiju na celom Balkanu, posebno na južnom delu Balkana“, kaže on.
Što se tiče mladog Bajdena, Šahimi kaže da je on bio veliki lobista za kosovsku pravdu, veoma angažovan i posvećen ciljevima kosovskih Albanaca, a i kao deo Oebsovog tima obučavao je lokalne tužioce i sudije. Dakle, kao i njegov otac Džo Bajden zalagao se za istinu, zaključuje on.
„Albanski narod je zahvalan svima koji su dali glas da se Kosovo oslobodi i da se bombarduje Jugoslavija. To je prikazano spomenicima Amerikancima i ulicama koje nose njihova imena, ali i imena Britanaca i Francuza. Mi nismo imali drugi način da im uzvratimo zahvalnost“, kaže Šahimi.
On smatra da bi lako moglo da se desi da Džo Bajden dođe na Kosovo a ako odnosi i dijalog budu išli u dobrom pravcu, on će možda posetiti i Srbiju, s namerom da na Balkanu bude mir i demokratija.
(Sputnik)
