Pitanje imovine u dijalogu Beograda i Prištine, prema oceni predsednika Srbije Aleksandra Vučića, bolno je za obe strane. O ovom pitanju naime, dve strane imaju potpuno suprostavljene stavove.
Dok u Prištini smatraju da Srbija nema imovinu na Kosovu, u Beogradu ističu da Srbija može da insistira na velikim preduzećima, rudnicima i fabrikama u koje je ulagala, kao i na imovini kosovskih Srba i Srpske pravoslavne crkve (SPC).
[adsenseyu1]
Zajednička finansijska i imovinska potraživanja su na dnevnom redu razgovora u Briselu, u četvrtak 17. septembra, između delegacija Beograda i Prištine na tehničkom nivou.
Afrim Hoti, profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Prištini kaže za Radio Slobodna Evropa, povodom potraživanja Srbije za određenom imovinom na Kosovu, da ta imovina prema međunarodnom pravu pripada Kosovu.
Milo Lompar otkriva šta se ustvari dešava u Srbiji i po čijem nalogu – VIDEOhttps://t.co/nWbxhexwoy
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) September 17, 2020
„U trenutku proglašenja nezavisnosti i suvereniteta, sva imovina, uključujući prirodne resurse, rudnike, železnice, preduzeća, automatski prelazi u nadležnost ili postaje vlasništvo vlade, koja je proglasila nezavisnost i suverenitet. Dakle, tvrdnje srpske strane su potpuno neopravdane i imaju političku prirodu“, naglasio je Hoti.
[adsenseyu4]
Dodao je da bi u pogledu finansija Kosovo moglo da pokrene pitanje međunarodnog finansijskog duga, uključujući zajmove koji su uzeti u međunarodnim finansijskim institucijama od strane centralne vlasti bivše savezne države Jugoslavije, pod uslovom da su se te investicije dogodile na Kosovu.
O čemu mogu da razgovaraju Srbija i Kosovo?
Kosovski profesor ekonomije Muhamet Sadiku kaže da se sa Srbijom može razgovarati o finansijskim i ekonomskim pitanjima, jer se, prema njegovim rečima, već 30 godina Kosovu ilegalno oduzima penzioni fond, kao i ušteđevina, koja je prisilno prebačena iz Kosovske banke.
On navodi da je Kosovo već prihvatilo da snosi odgovornost za svoj javni dug na osnovu kojeg su se finansirali kosovski objekti do 1990.
Na drugoj strani, Borko Stefanović, koji je bio šef pregovaračkog tima Beograda sa Prištinom u vreme prethodne vlasti a danas je zamenik predsednika opozicione Stranke slobode i pravde (SSP), kaže za RSE da Beograd, pre svega, može da insistira na velikim preduzećima, rudnicima, fabrikama u koje je “Republika Srbija ulagala ili kroz kredite, najčešće uzimane od međunarodnih finansijskih institucija, koje je vraćala ili vraća još uvek u ime Kosova”.
Druga stvar na kojoj Srbija može da insistira tokom razgovora na ekspertskom nivou o imovini u Briselu, kaže dalje Stefanović, je imovina građana srpske nacionalnosti na Kosovu “koja je uzurpirana”, dodajući da mehanizam za utvrđivanje vlasništva imovine, koji je dogovoren u tehničkom dijalogu, “nikada nije zaživeo”.
“I treća stvar jeste imovina Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji koja se često ogleda u velikim zemljišnim posedima”, dodaje Stefanović.
Međutim, profesor Sadiku, navodeći da imovina unutar granica Kosova prema međunarodnom pravu pripada Kosovu, kaže da nije tačno da kosovski Srbi poseduju veliku površinu zemljišta na Kosovu osim kada je ona u privatnom vlasništvu.
„Ova imovina, čak i ako postoji, nalazi se na teritoriji Kosova, u okviru suverenog Kosova, na kojem svi njegovi stanovnici mogu da ostvaruju svoja imovinska prava. Zbog toga na Kosovu nije ugrožena ničija imovina”, navodi Sadiku.
On ocenjuje da se tu krije “pozadina Srbije za jačanje buduće pozicije buduće Zajednice opština sa srpskom većinom. “Gde se vidi da Srbija pokušava da uspostavi državni entitet unutar Kosova. To su, međutim, scenariji puni trikova koje Kosovo ne bi smelo da dozvoli da se realizuju“, naglasio je Sadiku.
Suprotni pristupi o finansijskim i imovinskim pitanjima
Predsednik Kosova Hašim Tači (Hashim Thaci) je uoči sastanka u Briselu saopštio da je razgovor o imovini na Kosovu sa Srbijom u suprotnosti sa Ustavom i zakonima Kosova i da predstavlja kršenje suvereniteta.
Premijer Kosova Avdualh (Avdullah) Hoti, na okruglom stolu o dijalogu, koji je organizovao Demokratski institut Kosova, rekao da se na sastanku u četvrtak u Briselu neće razgovarati ni o čemu opasnom za Kosovo.
„Na drugom sastanku (sastanak u Briselu 7. septembra između Hotija i Vučića, prim. aut.) mi smo otvorili temu finansijskih obaveza, kako mi to zovemo, koja uključuje: sukcesiju, državni dug bivše Jugoslavije, deo koji pripada Kosovu, penzije tokom 90-ih, dečije dodatke, ratnu odštetu i dugačku lista pitanja”, naveo je Hoti.
On je priznao da ne očekuje da će dve strane sada moći da se slože oko brojki.
“Ono što ćemo postići jeste da se načelno dogovorimo o tome kako ćemo rešiti ta pitanja nakon međusobnog priznavanja dve zemlje“, rekao je Hoti.
Marko Đurić, direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo, koji predvodi delegaciju Beograda na tehničkom niovu, napisao je na Tviteru, dan uoču sastanka u Briselu, da bi imovinska pitanja mogla biti na dnevnom redu. „Imamo puno toga da kažemo o ovim pitanjima (privatna, crkvena i državna imovina)“, napisao je Đurić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, nakon nakon razgovora u Briselu 7. septembra sa kosovskim premijerom Hotijem, rekao da dolaze najteža pitanja prema kojima postoje potpuno suprostavljeni stavovi zbog čega će razgovori biti komplikovani i teški.
U julu mesecu je, takođe nakon sastanka u Briselu, izneo već pomenutu ocenu da je pitanje imovine bolno za obe strane.
Vučić je u ranijimizjavamarešavanje pitanja imovine podelio na četiri dela: privatna imovina Srba, imovina SPC, imovina privatnih subjekata registrovanih na teritoriji izvan Kosova i imovina u vlasništvu Srbije na teritoriji Kosova.
Vučić je tada, tokom obraćanja medijima u avgustu 2018. godine, rekao da sva imovina SPC mora da ostane crkvi i mora da bude “nedvosmisleno garantovano da pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi Beograd“.
Uporedo sa rešavanjem otvorenih pitanja u dijalogu uz posredstvo EU, dve strane su se sporazumom u Vašingtonu obavezale da će raditi sa američkom Agencijom za energiju i drugim telima Vlade Sjedinjenih Država na izradi studije, u cilju podele akumulacionog jezera Gazivode/Ujmani kako bi se obezbedilo stabilno snabdevanje vodom i energijom.
Taj sporazum potpisali su Vučić i Hoti 4. septembra u Vašingtonu u prisustvu američkog predsednika Donalda Trampa
(RSE)
