NASA je 2011. godine uspešno lansirala rover „Curiositi „u svemir, i nakon 8 meseci leta konačno je sleteo na Mars. NASA je tada bila oduševljena, jer je prema dosadašnjim istraživanjima Mars bio najbliža planeta nalik Zemlji u Sunčevom sistemu, i želeli su da saznaju da li će Mars jednog dana moći da podrži život.
Zbog toga su na „Kjuriositiju“ postavljeni instrumenti, za ispitivanje geoloških i klimatskih uslova na Marsu. Međutim, ono što NASA nikada nije očekivala, je da će u uzorcima tla koje je uzeo „Curiositi“ pronaći dokaze postnuklearnog rata, „ksenon-129“.
Ovo otkriće je šokiralo Džona E. Brandenburga, fizičara zaduženog za NASA projekat. Moguće je da se „ksenon-129“ nađe u prirodnim sredinama, ali samo u oblastima visoke geološke aktivnosti.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Ipak, tamo gde je „Curiositi“ prikupljao uzorke tla, nije bilo povezanih geoloških aktivnosti. Džon je izjavio: „Pokazao sam ovo nekolicini stručnjaka za nuklearno oružje, i oni su potvrdili da je ovo potpis nuklearnog oružja. Ne postoji drugi proces koji može stvoriti takav ksenonski spektar.“
Ekspert je doneo takav zaključak, jer je koncentracija „ksenona-129“ u uzorcima zemljišta veoma visoka. To je više od 2,5 puta više od „ksenona-129“ koje proizvode ljudi prilikom testiranja nuklearnih bombi, i stoga bi jedini zaključak bio da je rezultat postnuklearnog rata.
„Govorimo o nuklearnom oružju veličine „Empajer stejt bildinga“, koje je palo iz svemira i detonirano kilometrima iznad površine“, rekao je fizičar.
Vojni stručnjak Kreg Gotlib, je čak tvrdio da „prisustvo određenih elemenata na Marsu, ukazuje na to, da je došlo do nuklearne eksplozije, ili eksplozija na površini Marsa, u nekom trenutku u istoriji planete“.
Ovo nas podseća na Boriska Kiprijanoviča, dečaka koji je tvrdio da je sa Marsa, koji je svetu više puta rekao, da je viša civilizacija na Marsu postojala davno, i da je na kraju uništena u strašnom ratu. Da li je možda mislio na nuklearni rat? Gledajući trenutnu svetsku situaciju, ne može se ne zabrinuti, da ako se u budućnosti na Zemlji dogodi nuklearni rat, sutrašnja Zemlja bi mogla da liči na današnji Mars.
Takođe je otkriveno, da je CIA u dosijeu sa kog je skinuta tajnost, priznala, da je davno poslala specijalni istražni tim na Mars, i da je tokom te istrage otkrila i uspešno ušla u piramidu.
Važno je napomenuti da gornji dokazi nisu samo tračevi, već deklasifikovane informacije koje su dali sami fizičari NASA-e, a mogu se naći i na samom sajtu CIA-e. Dakle, koje su druge neverovatne tajne otkrivene tokom nedavnih istraga od strane SAD, i šta je bilo skriveno unutar te ogromne piramide?
Drevni Mars
Svi objekti u našem solarnom sistemu, prate obrazac koji se okreće oko Sunca, kao da je sve pažljivo dizajnirano da tako bude. Međutim u okviru ovog redovnog rasporeda, između Marsa i Jupitera postoji nerazumno velika udaljenost. Još neobjašnjiviji je veliki broj malih asteroida i rastresitog šljunka u toj oblasti.
Neki stručnjaci smatraju da su to ostaci sudara dve planete. Međutim, Zecharia Sitchin, autor čuvenih „The Complete Earth Chronicles“, imao je drugačije mišljenje.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Prema sumerskim glinenim pločama, Anunaki su neko vreme živeli na Marsu, pre nego što su došli na Zemlju da kopaju zlato, pošto je Mars bio pogodniji za život od Zemlje u to vreme. Ali tada su, iz nekog razloga, stanovnici Marsa imali užasan rat, a tokom rata je dignuta u vazduh planeta po imenu Tiamat, koja se nalazi između Marsa i Jupitera, koja je tada postala pojas asteroida koji vidimo danas.
Iako Mars i dalje postoji, posle tog rata je izgubio sposobnost da neguje život. Možda su iz tog razloga Anunaki kasnije došli na Zemlju da nastave svoju misiju kopanja zlata.
Slučajno, kao i sumerske glinene ploče, mnoge svetske religije su opisivale veliki rat koji se davno dogodio između bogova nebesa, a za ovaj rat se govorilo da se odigrao na Marsu, pored asteroidnog pojasa.
Na primer, Nergal, vavilonski bog rata i smrti, predstavlja Mars. Grčka takođe naziva Mars po Aresu, bogu rata, a drevna kineska astrologija takođe kaže, da Mars simbolizuje zle znakove sakaćenja, bolesti, tugovanja i gladi. Da li je moguće da je Mars zaista jednom bio u ratu, i ako jeste, možemo li pronaći druge dokaze da se taj rat zaista dogodio?
Čudna piramida
Godine 2007-me, NASA je lansirala svemirsku sondu „Dawn“ za proučavanje asteroidnog pojasa, u pokušaju da otkrije njegove misterije. Kada je sonda uspela da stigne do pojasa, uhvatila je neobjašnjiva svetla na „Ceresu“, najvećem objektu u asteroidnom pojasu. Ono što je važno, jeste da ova svetla nisu bila samo velika, već i toliko brojna da su izgledali kao gradovi.
U početku su stručnjaci NASA-e objašnjavali, da su svetla trebalo da budu „prirodna svetlost“, koja se odbija od vode na „Ceresu“ nakon što se smrzla. Međutim, to nisu podržali svi naučnici. U stvari, čak je i Kristofer T. Rasel, vodeći istraživač misije „Dawn“, bio zbunjen rekavši: „Ne liči na ništa što sam ranije video, i novo je za planetarnu zajednicu, tako da nemamo gotove odgovore.”
Zatim je sonda poslala još jednu fotografiju piramide. U trenutku kada se fotografija vratila, odmah je privukla pažnju NLO zajednice, pošto se ispostavilo da je piramida visoka 4.830 metara, što je ekvivalentno visini od 35 velikih piramida u Gizi. Međutim, to nije bilo najveće iznenađenje za naučnike, jer su Sjedinjene Države već odavno otkrile, još jednu piramidu od 20.000 metara na Marsu, a sve je počelo sa dosijeom CIA, sa kog su podaci deklasifikovani.
Projekat Zvezdane kapije
Međunarodni NLO kongres (IUC), je međunarodni simpozijum na temu NLO-a. Od svog osnivanja 1991. godine, svake godine je privlačio veliki broj NLO naučnika, a konferencija iz 2004. bila je najupečatljivija.
Te godine, Džozef MekMonigl, glavni zastavnik američke vojske, otkrio je tajni svemirski program, rekavši: „Otkad sam bio dete, imao sam neobičnu sposobnost da predvidim budućnost pre nego što se dogodi, ali nikada nisam razmišljao o tome, jer sam mislio da je to „šesto čulo“ koje svi imaju.
Kada sam odrastao, pridružio sam se američkoj vojsci, i onda se 1978. moj život zauvek promenio. Te godine je, velika grupa naučnika iznenada stigla u vojnu bazu u kojoj sam služio, rekavši da će svima uraditi test fizičke spremnosti. Tokom testa, okupili su nas u salu, i pitali nas, šta je u kutiji ispred nas.
Iako je to svima tada izgledalo čudno, nisu mnogo razmišljali o tome, i svaka osoba je redom istupila, i opisala šta smatra da kutija treba da sadrži. Jedni su rekli da je u kutiji trebalo da bude zastava, drugi da je oružje, ali sam ja jedini rekao da u njoj nema ničega.
Setio sam se, kada sam završio svoj odgovor, naučnici koji su ćutali odjednom su progovorili između sebe, ali nisam mogao da čujem šta su rekli, jer su bili predaleko. Ipak, mislim da sam bio u pravu, jer sam odmah posle ovog testa dodeljen projektu „Zvezdane kapije“. Ovo je istraživački program ekstrasenzorne percepcije, ili „psihičko istraživanje“, koji su vodili Američka odbrambena obaveštajna agencija (DIA), Centralna obaveštajna agencija (CIA) i Istraživački institut „Stanford“ (SRI).“
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Sa projekta „Zvezdana kapija“, skinuta je oznaka tajnosti 1995-te. DŽozef dalje kaže da, suprotno popularnom verovanju, projekat „Zvezdana kapija“ nije bio neka vrsta šoua nakaza. Umesto toga, Sjedinjene Države su zauzele veoma rigorozan naučni pristup, proučavanju ljudskih natprirodnih sposobnosti. Čak su angažovali Harolda E. Puthofa, vodećeg parapsihologa u to vreme, i Rasela Targa, paranormalnog fizičara, da vode projekat.
Razlog, zašto su SAD bile toliko zainteresovane za projekat „Zvezdane kapije“ bio je taj, što je daljinsko posmatranje moglo biti korisnije od satelitske fotografije za praćenje neprijateljskih snaga. Postoje dve vrste daljinskog gledanja- jedna je sposobnost da se vidi u daljinu kroz vidovitost, kao da gledate slike snimljene satelitom. Drugi način je, kroz koncept vantelesne projekcije sebe u blizinu mete.
Koristeći drugu metodu, bilo bi moguće probiti fizička ograničenja i ući u bilo koju zgradu, ali prema Džozefu, daljinsko gledanje ne funkcioniše uvek. Bilo je trenutaka kada jednostavno nije mogao da vidi koliko god se trudio.
Sovjetske tajne
Džozef se prisetio, posle serije obuka, septembra 1981-ve, da ga je „Savet za nacionalnu bezbednost“ SAD zamolio, da izvrši svoju prvu misiju posmatranja na daljinu. Šef „NSC-a“ mu je dao set koordinata, jer je želeo da zna, da li su Sovjeti tamo vodili vojne aktivnosti u to vreme.
On je odmah nakon što je pokrenuta misija, video da Sovjeti stavljaju projektile u podmornicu. Poenta je, da je ova podmornica bila duplo veća od normalne podmornice. U tom trenutku, Džozef, koji je bio uznemiren situacijom, odmah je prijavio incident svom pretpostavljenom. Međutim, na njegovo iznenađenje, nadzornik mu nije verovao.
Razlog je bio taj, što su koordinate date Džozefovim daljinskim posmatranjem bile kilometar od obale, a tehnologija u to vreme nije imala način da transportuje tako veliku podmornicu drumom, pa se pretpostavljalo da je Džozefovo posmatranje na daljinu pogrešno.
Međutim, 100 dana nakon misije, Sovjeti su iznenada objavili, da su napravili najveću podmornicu na svetu. Podmornica je izgrađena na istoj lokaciji koju je dao Džozef.
Ispostavilo se, da Sovjeti nikada nisu nameravali da transportuju podmornicu do mora kopnom, već su umesto toga, napravili poseban podzemni cevovod, za dovođenje džinovske podmornice na more. Džozefu je odmah bilo dozvoljeno, da se pridruži jezgru projekta „Zvezdana kapija“ za poverljivije misije.
Daljinsko posmatranje prostora
22. maja 1984. Džozef je iznenada primio poziv od svog pretpostavljenog, sa molbom da odmah ode u bazu radi hitnog daljinskog pregleda. Pošto Hladni rat još nije bio gotov, Džozef je mislio da su njegovi pretpostavljeni primili još jednu tajnu sovjetsku poruku, i da treba da izvrši daljinsko posmatranje neprijateljskih snaga.
Međutim, kada je stigao u bazu, komandant mu je dao koverat i rekao: „Molim vas, pogledajte lokaciju u koverti i podesite se na 44,89 stepeni severno, i 9,55 stepeni zapadno, i recite mi šta vidite.
Prema Džozefu, gledaoci na daljinu ne moraju nužno da vide stvari samo na daljinu, već ponekad mogu i da treniraju, da imaju „providna čula“, što je pomalo nalik konceptu čitanja prstima, osim što ne može da čita stvarne reči na papiru zapečaćenom u koverti, samo ih oseti. Na primer, ako je koverta sadržala reči „pržena piletina“, Džozef ne bi video tu reč, već direktnu sliku pržene piletine.
Iako zastavniku nisu bile nepoznate eksperimentalne metode, nije mogao a da se ne zapita, zašto ga je komandant zamolio da pogleda lokaciju u koverti, a zatim mu dao dodatnu koordinate. Zar ova koordinata nije na Zemlji? Međutim, on je ipak bio samo vojnik, i nije bio ovlašćen da ispituje poteze svojih pretpostavljenih.
Zato je zatvorio oči, i posle nekoliko minuta, on je progovorio: „Imao sam sjajan pogled na piramidu koja stoji u velikoj niziji. Žućkaste je boje. Dobijam oblake i jaku oluju, veliku geološku traumu.“
Džozef je rekao, da nikada ne može zaboraviti prizor koji je video u to vreme. Bio je to veoma sumoran svet, ali nije imao vremena da vidi više, pre nego što je komandant dao drugo uputstvo da se vrati u prošlost pre oluje. Tako je Džozef odmah prilagodio svoje prostorno-vremenske koordinate, a onda je video sasvim drugačiju sliku.
Sva prljavština je nestala. Sada su bili glatki zidovi i sve je bilo ravno, megalitno. Džozef je upitao: „Da li je ovo nova piramida? Da li su otkrili novu piramidu, jer je zaista velika?“
Razlog zbog kojeg je bio toliko iznenađen je to, što piramida ispred njega nije ličila ni na jednu piramidu u Egiptu ili na Zemlji. Dok je pokušavao da se seti tačno odakle je došla stvar ispred njega, odjednom je primetio brojne figure pored piramide. Džozef je rekao: „Bilo je krupnih ljudi, mršavih i visokih, koji su nosili čudnu odeću, tesnu odeću.
Nakon što je rekao komandantu da je video „ljude” pored piramida, komandant mu je dao nova uputstva da nacrta sliku ljudi koje je video, pa je Džozef promenio udaljenost. Onda je ubrzo nakon toga konačno dobro pogledao „muškarce“. Rekao je, da je tek kada je video lica visokih muškaraca, konačno shvatio da „muškarci“ nisu Egipćani.
Napravio je skicu „muškaraca” koje je tada video, i bilo je lako shvatiti, da ne samo da nam izgledaju drugačije, već su čak i mnogo viši od ljudi. Može li ovo biti mitski prikaz divova? Međutim, ništa od navedenog nije ono što je Josifa najviše iznenadilo. Tek na kraju ovog daljinskog posmatranja, konačno je shvatio, da nije bio u sadašnjosti i da nije bio nigde na Zemlji, već na Marsu, pre milion godina.
Mars pre milion godina
Na konferenciji o NLO-ima, Džozef je izjavio: „U početku nisam znao cilj daljinskog posmatranja. Nisam znao da je to bio cilj na Marsu.”
Vredi napomenuti da su koordinate piramida za koje je DŽozef tvrdio da ih je video bile 44,89 stepeni severno i 9,55 stepeni zapadno, što je iznenađujuće blizu „Sidonije“, najpoznatije oblasti piramida na Marsu.
20. jula 1976-te „Viking 1“ je uspešno sleteo na Mars. Nedugo zatim, NASA-in inženjer je video čudna ljudska lica, i veliki broj piramida na slikama vraćenim sa „Vikinga 1“. Tek nakon što su ove slike vraćene, počela je Džozefova misija posmatranja na daljinu. U to vreme su vršili daljinsko posmatranje Marsa na svakih nekoliko dana, a onda je tokom jedne misije Džozef video drugu piramidu, za koju je rekao da je bila ogromna, drugačija nego one ranije.
On je zatim izvadio fotografiju Marsa, i rekao publici da je to piramida koju je tada video, a koja se nalazi pored kratera. Zanimljivo je primetiti, da senka koju stvara ugao između Sunca i Marsa omogućava da procenimo visinu ove piramide na 20.000 metara. Najviša planina na Zemlji, Mont Everest, ima samo 8.848 metara.
Unutar piramida
Dana 4. novembra 2016-te, na veb-stranici CIA-e iznenada se pojavio fajl sa kojeg je skinuta oznaka poverljivosti, u kom se tvrdi da je iz eksperimenta u projektu „Zvezdana kapija“ od 22. maja 1984-te.
Vredi napomenuti, da je ovaj fajl trebalo da bude objavljen 2000. godine, ali je CIA odložila njegovo objavljivanje do 2016-te. Informacije koje su objavili su upravo onakve, kakve je Džozef opisao 12 godina ranije 2004-te na NLO konferenciji.
Na primer, obojica su rekli da je eksperiment bio 22. maja 1984. godine, a da je cilj daljinskog posmatranja bio Mars, pre milion godina. Eksperiment je čak izveden, na isti način kao što je Džozef opisao, stavljajući lokaciju daljinskog posmatranja u kovertu.
Jedina razlika je u tome, što je u datoteci ispitanik anoniman pod kodnim imenom „SUB“, ali smo gotovo sigurni da je on Džozef, jer, pored toga što su gore navedene informacije potpuno iste, deklasifikovana datoteka takođe kaže da je tada, SUB (Džozef) video veoma visoku piramidu žućkaste boje, kao i visoke muškarce u uskoj odeći, pa čak pominje i funkciju piramide.
Primetno, na šestoj stranici deklasifikovanog fajla, komandant kodnog imena „MON“ je zamolio „SUB-“ (Džozefa) da priđe visokim muškarcima i pita odakle su, a onda su visoki muškarci zapravo počeli da se predstavljaju. Da li je moguće, da daljinsko gledanje nije samo sposobnost putovanja kroz vreme i prostor, i sagledavanje prošlosti i budućnosti, već čak i interakcija sa ljudima i stvarima iz tog vremena? Čini se da su deklasifikovane informacije iz CIA-e upravo dokaz za to.
Tokom ove operacije, „SUB“ je uspeo da komunicira sa drevnim ljudima na Marsu u to vreme. Govorili su da su veoma drevna bića i da umiru, ali nisu odustajali, jer su tražili način da prežive, ali ga, nažalost, nisu našli. Kao poslednje sredstvo, grupa ljudi je izašla da pronađe novi dom.
„Pratite ih i vidite kuda idu“, rekao je komandant. „SUB“ je to odmah uradio i onda rekao: „Došli su na veoma ludo mesto, puno vulkana i čudnih biljaka.
„U redu, sada bi trebalo da završimo“, rekao je komandant. „Sada pratite moj glas do 22. maja 1984-te.“
Sada, kada povežemo ove opise sa onim što je otkrio Boriska Kiprijanovič, „Dečak sa Marsa“, naučnim istraživanjem dr DŽona Brandenburga, u njegovoj knjizi „Život i smrt na Marsu: Nova Marsova sinteza“, i rezultatima CIA-ine „Eksperimenti posmatranja na daljinu“, drevna i tragična istorija marsovske civilizacije mogu se spojiti.
Nekada visoko razvijena marsovska civilizacija uništena je ratom, verovatno između rasa na Marsu, ili možda između planeta. Moguće da su neki od Marsovaca otišli u podzemlje, dok su drugi otišli u svemirske letelice da pronađu druge naseljive planete. Da li su neki od njih mogli doći na Zemlju?
Verner fon Braun, centralna figura u projektu „Apolo“, 1949-te je napisao u svom naučnofantastičnom romanu „Tehnička priča“, da će jednog dana čovečanstvo otići na Mars, i da će se vlada Marsa sastojati od 10 ljudi, a njihov vođa će se zvati „Elon“.
To je više od slučajnosti, ako pogledamo šta Elon Musk trenutno radi. Dakle, da li je ovo naučna fantastika ili proročanstvo, ili Verner fon Braun otkriva nešto što ne znamo iz projekta „Apolo“?
Možda će jednog dana CIA moći da nam otkrije tajne sletanja na Mesec.
https://youtu.be/XJHhWl5FWLI
Nspirement
Prevod i adaptacija: Webtribune.rs
