Rusija ne želi saradnju sa Evropom, a ako evropske zemlje žele da obezbede mir i prosperitet, moraju da postave jasne granice Moskvi, rekao je češki predsednik Petr Pavel u danas objavljenom intervjuu za austrijski list Die Presse.
Tenzije između Rusije i Evrope su u stalnom porastu otkako je Moskva pokrenula sveobuhvatnu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. Prema rečima češkog predsednika, Rusija i dalje sebe vidi kao supersilu koja ima pravo da diktira pravila svima ostalima. Podrška Evrope Ukrajini je stoga u njenom sopstvenom interesu, dodao je on.
„Ako ne uspemo, to bi moglo da dovede do ozbiljnih komplikacija“
– Ako želimo da očuvamo bezbednost i prosperitet u ovom delu Evrope, moramo da postavimo jasne granice Rusiji – rekao je Pavel u intervjuu i dodao: „Ako ne uspemo, to bi moglo da dovede do ozbiljnih komplikacija u budućnosti“.
Pavel je rekao da se mir sa Rusijom ne može postići prihvatanjem njenih ciljeva. On je upozorio da Moskva pokušava da povrati moć i uticaj iz doba Sovjetskog Saveza, dodajući da neće biti miran partner.
„Moramo se pripremiti za dugoročnu konfrontaciju“
Evropa treba da se pripremi za dugoročnu konfrontaciju sa Rusijom, smatra predsednik. Kada se Moskva bude ponašala na konstruktivan način, trebalo bi i Evropa, ali „ako Rusija deluje protiv naših interesa, mi moramo da se suočimo sa tim. U suprotnom će naš životni stil i naše vrednosti biti ugroženi“, rekao je češki predsednik.
Češke vlasti su nedavno završile istragu o smrtonosnim eksplozijama u skladištu municije na češkom tlu 2014. godine, zaključivši da iza sabotaže stoje ruski operativci.
Prema Pavelovim rečima, i dalje postoji mogućnost da Rusija shvati da ne može da ostvari vojnu pobedu u Ukrajini, što bi moglo da dovede do pregovora.
Međutim, predsednik je rekao da je malo verovatno da bi Kijev u dogledno vreme uspeo da oslobodi sve svoje okupirane teritorije.
Osim neuspešnih pregovora početkom 2022. godine, tokom celog rata nije bilo direktnih mirovnih pregovora između Kijeva i Moskve. Rusija nije pozvana na predstojeći junski mirovni samit u Švajcarskoj. Vadim Skibicki, zamenik šefa ukrajinske vojne obaveštajne službe, rekao je da su mirovni pregovori mogući najranije u drugoj polovini 2025. godine.
(Mediji)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se