[adsenseyu2]
U stvarnom životu bilo je više ljudi koji su poslužili kao nadahnuće za lik agenta 007, ali je najpoznatiji bio Vilijam Stivenson. Godine 1940. britanski premijer Vinston Čerčil poslao je Vilijama, svog najboljeg špijuna u Njujork, sa zadatkom da natera SAD da uđe u rat – po svaku cenu.
Vilijam Stivenson je bio zaprepašćen. Njegovi ljudi su upravo uhvatili signal tajne nacističke radio-stanice u Njujorku. Kako je saznao, jedan mornar je nacistima u zamenu za novac otkrio glavne puteve brodova koji su preko Atlantika transportovali oružje iz SAD u Veliku Britaniju i time ih učinio lakim plenom za nemačke podmornice.
Stivenson je ubrzo otkrio izdajnikovo mesto boravka. Odlučno je napustio kancelariju u njujorškom Centru “Rokfeler”, sedištu Britanske koordinacije bezbednosti, prikrivenog ogranka Britanske tajne obaveštajne službe.
Kada se vratio u gluvo doba, agent FBI, koji je takođe vodio istragu, rekao mu je: “Ovog izdajnika treba ubiti”, na šta mu je Stivenson odgovori: “Već obavljeno.” Američki špijun je pomislio da je u pitanju šala, ali je mornar kasnije nađen mrtav u jednom podrumu.
[adsenseyu4]
Priču, koja se dogodila između jula 1940. i decembra 1941. preneo je Ijan Fleming, tvorac legendarnog Džejma Bonda. Navodno ju je čuo od Edgara Huvera, šefa FBI. Stivenson je ostavio snažan utisak na budućeg pisca. Kako je 1962. rekao za “Sandej tajms”, Džejms Bond je “ulepšana verzija” agenta, dok je Stivenson “stvaran”.
Svog idola Fleming je upoznao u Drugom svetskom ratu u svojstvu vezivnog oficira britanske mornaričke obaveštajne službe. Pored drugih agenata, poput Britanca Edvarda Jou-Tomasa i jugoslovenskog dvostrukog agenta Duška Popova, koji je uzaludno upozoravao na napad u Perl Harboru, Stivenson je poslužio kao uzor za lik Džejmsa Bonda.
Bio nemački zarobljenik, pobegao iz logora
Poput junaka romana i filma, Vilijam Stivenson je imao impresivnu karijeru. Rođen 1896. u britanskom dominionu Kanadi, borio se još u Prvom svetskom ratu u Francuskoj protiv Nemaca, kao pešadinac i, potom, kao borbeni pilot. Kada su ga Francuzi greškom oborili, Stivenson je dospeo u nemačko zarobljeništvo. Prilikom bekstva iz logora oktobra 1918. ukrao je moderan otvarač za konzerve, koji je kasnije patentirao i obogatio se na njemu.
Godine 1942. otputovao je u Berlin, gde je u jednoj prodavnici pronašao primerak nemačke mašine za šifrovanje “Enigma” i predao je britanskoj obaveštajnoj službi. Vrbovali su ga i u Drugom svetskom ratu poslali u važnu misiju.
Dvadeset prvog juna 1940, Stivenson, čiji je konspirativni nadimak glasio “Intrepid” (Neustrašivi), dospeo je u Njujork. Britanski premijer Vinston Čerčil ga je lično uputio u SAD. Budući da je Velika Britanija kao jedina evropska sila pružala otpor Hitlerovoj vojsci, Stivenson je trebalo svim raspoloživim sredstvima da natera SAD da uđe u rat na strani Britanije.
Agent je ubrzano počeo da regrutuje ljude tako da je na kraju rata za njega radilo 3.000 muškaraca i žena, u SAD, Kanadi i na Karibima. Američki predsednik Frenklin Ruzvelt ne samo da je bio obavešten o misiji, već mu je pomagao koliko je mogao. Šef FBI Huver dobio je uputstvo da neprimetno pruža podršku BSC.
[adsenseyu1]
Činio sve da naškodi Nemačkoj
Stivenson je činio sve da naškodi Nemačkoj. Godine 1941. Stivenson je postigao izuzetan uspeh tako što je u rat naterao Brazil, zemlju kaučuka, značajnog za proizvodnju vojne opreme.
Namera mu je bila i da eliminiše italijansku avio-kompaniju LATI, koja je obezbeđivala vazdušnu vezu između Italije i Rija de Žaneira, a glavni cilj bio je da utiče na javno mnjenje u SAD.
Sedmog decembra 1941. Vilijam Stivenson je konačno dostigao svoj cilj – uz pomoć Japanaca. Toga dana je Japanska ratna mornarica bez upozorenja napala američku bazu Perl Harbor na Havajima. Četiri dana kasnije Hitler je objavio rat SAD. Amerikanci su sada i zvanično postali britanski saveznici.
Stivenson je ostao u Njujorku i učestvovao je u osnivanju OSS, prethodnika CIA. Zbog svojih zasluga proglašen je vitezom, a skrasio se na Bermudskim ostrvima.
Blic.rs
[adsenseyu2]
