Potezi zapadnih zemalja ka sve otvorenijem odobravanju upotrebe oružja dugog dometa od strane Ukrajine nailaze na sve žešće reakcije iz Moskve. Ovoga puta, Andrej Kolesnik, član Odbora za odbranu Državne dume, otvoreno je upozorio da bi ukidanje ograničenja na napade duboko u teritoriju Rusije moglo da izazove snažan asimetričan odgovor, kakav Evropa do sada nije iskusila. Njegova poruka bila je jasna- Rusija ima raketni potencijal koji premašuje sve evropske države zajedno.
U intervjuu za NEWS.ru, Kolesnik je direktno optužio evropske političare za neodgovornost i pozvao ih da razmisle o posledicama pre nego što, kako je rekao, „povuku okidač“ i postanu direktni učesnici u ratu koji može biti van kontrole.
„Još uvek se ne plaše da će protiv njih biti upotrebljeno oružje, na mestima gde se donose odluke. Niko nije otkazao naše rakete dugog dometa“, rekao je Kolesnik, aludirajući na komandne centre, vojne baze i infrastrukturu u Evropi koje bi mogle postati legitimne mete ukoliko se nastavi kurs eskalacije.
Kolesnik posebno ističe da je samopouzdanje evropskih lidera njihova najveća greška. Uverenje da Rusija neće reagovati zbog do sada suzdržanog stava prema zapadnim državama, ocenjuje kao opasnu iluziju. Ruski sistem protivvazdušne odbrane već je demonstrirao visok stepen efikasnosti, ali – kako je upozorio – „to ne znači da će se Rusija zauvek ograničavati na odbranu“.
Njegove reči podržava i Aleksej Čepa, prvi zamenik predsednika Komiteta Državne dume za međunarodne poslove, koji ukazuje da bi ukidanje zabrana na upotrebu zapadnih projektila dovelo do potpunog kolapsa pregovaračkog procesa i dodatnog zaoštravanja situacije. On posebno ističe izjavu Fridriha Merca, lidera nemačke stranke CDU, kao primer političke neodgovornosti.
„Jasno je da ćemo imati mogućnost da udarimo ne samo na centre donošenja odluka, već i na kontrolne objekte, a to preti daljom katastrofom“, rekao je Čepa u izjavi za TASS.
Nemačka se poslednjih meseci sve više povlači iz javne transparentnosti kada je reč o isporukama oružja Ukrajini. Berlinska politika je sve češće obavijena velom tajnosti, a analitičari ističu da je cilj takvog pristupa stvoriti stratešku nesigurnost – da Moskva ne zna tačno kada, gde i kakvo oružje stiže Kijevu.
To se posebno odnosi na krstareće rakete Taurus, čije slanje Ukrajini nemačka vlast nije javno potvrdila, ali ni definitivno odbacila. Merc je u maju izjavio da se takva isporuka trenutno ne planira, ali u istom dahu nije isključio promenu stava u budućnosti.
Ova neodređena pozicija dodatno iritira ruske zvaničnike, koji u toj dvosmislenosti vide pokušaj „ratne stranke“ da nastavi sukob preko posrednika. Upravo ta struja „ucenjuje, preti i manipuliše“, pokušavajući da uništi svaku šansu za diplomatski izlaz iz krize.
Poseban ton dao je i još jedan ruski zvaničnik – Viktor Vodolacki, koji je upozorio da bi dalji napadi ukrajinskih snaga na ruske gradove raketama dugog dometa mogli izazvati ne samo simetrične, već teže i razornije odgovore. Njegova izjava da će „koristiti drugo oružje“ ostavlja prostor za nagađanja – uključujući i mogućnost uvođenja još naprednijih oružanih sistema u operativnu upotrebu.
Rusija, kako se navodi, ima razrađene kapacitete za precizne udare na udaljenim tačkama – uključujući raketne sisteme sa dometima koji mogu preći granice kontinenta. Do sada, Moskva je bila suzdržana kada je reč o direktnim udarima na zapadne države, ali ako se situacija pomeri ka direktnijem učešću Evrope u oružanim akcijama – to se može promeniti.
Zajednički ton svih ruskih izjava je jasan – ukidanje ograničenja za udare dugog dometa moglo bi biti tačka bez povratka. Za sada, ruski odgovor je u domenu upozorenja i političkih izjava, ali sudeći po tonu, tolerancija na poteze poput javnog podržavanja napada na unutrašnje regione Rusije – nestaje.
Ako se Ukrajini omogući korišćenje zapadnih raketa za direktne udare na rusku teritoriju, a posebno na centre odlučivanja, kako tvrde ruski poslanici – onda bi se logično moglo očekivati da i Evropa doživi recipročne udare, a tada više neće biti prostora za jednostrane odluke ili retoričke poteze.
U momentu kada mnoge evropske prestonice govore o „neophodnosti jače podrške Kijevu“, ruski političari jasno stavljaju do znanja da će posledice takve politike pogoditi upravo te prestonice. Iako su njihove poruke za sada formulisane u okviru političkih i bezbednosnih upozorenja, sve više deluju kao konkretne najave o novim pravilima igre. Igre koja više ne garantuje sigurnost ni onima koji su do sada mislili da su dovoljno daleko od fronta.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
