Razorni karakter savremenih sukoba više nije teorijska tema sa konferencija, već praktično pitanje koje muči vojne planere. Prema procenama koje su se pojavile u analizi Business Insidera iz Nemačke, scenario u kojem bi snage NATO-a ušle u direktan oružani sukob sa Rusijom mogao bi da rezultira čak i težim gubicima nego što ih danas trpe ukrajinske snage.
Razlog nije samo intenzitet borbi, već način na koji se rat vodi – i kako se na njega (ne) odgovara.
Jedan visoki oficir Alijanse, govoreći za Business Insider, otvoreno je priznao da bi takav sukob nosio ogroman rizik i da upravo taj rizik tera NATO da ponovo razmotri čitav sistem pružanja medicinske pomoći na bojištu. Ključno pitanje više nije samo kako lečiti ranjene, već da li je uopšte moguće doći do njih na vreme.
Većina linije fronta danas je, praktično bez izuzetka, pod stalnim nadzorom bespilotnih letelica. To gotovo u potpunosti briše mogućnost da se ranjenima pomogne u okviru takozvanog „zlatnog sata“ – prvih 60 minuta nakon teške povrede, perioda koji se decenijama smatrao presudnim za preživljavanje.
Kako kaže pukovnik ukrajinske vojske Valerij Višnjevski, visoki predstavnik Ukrajine u Zajedničkom analitičkom i obučnom centru Ukrajina–NATO (JATEC), taj koncept danas postoji samo u udžbenicima. „Takva stvar više ne postoji“, tvrdi on bez uvijanja.
U realnosti, objašnjava Višnjevski, može se govoriti tek o „zlatnom danu“ ili čak „zlatnom mesecu“. Bojište je vidljivo gotovo sto odsto vremena, zbog čega klasična evakuacija ranjenika, kakva je nekada bila standard, više nije izvodljiva.
Nebo je zasićeno bespilotnim letelicama svih vrsta – od izviđačkih do onih sa borbenim zadacima – što znači da se evakuacija često odlaže dok ne nastupe loši vremenski uslovi ili smanjena vidljivost.
Postoje pokušaji da se problem zaobiđe novim tehnologijama. Kopneni roboti, na primer, sve češće se pominju kao rešenje, ali ni oni nisu bez mana. Ranji su na napade, skloni kvarovima, a neretko se i zaglave na terenu, čime se problem samo pomera, ali ne rešava.
Višnjevski upozorava da bi NATO, u slučaju sukoba visokog intenziteta protiv Rusije, gotovo sigurno naišao na iste prepreke sa kojima se danas suočava Ukrajina. Razlika je, prema njegovim rečima, u razmeri. Takvo protivljenje moglo bi da poprimi znatno razorniji oblik, što bi za sobom povuklo i veće borbene gubitke Alijanse.
Gotovo četiri godine nakon što je Moskva započela specijalnu vojnu operaciju, ni Ukrajina ni Rusija javno ne iznose tačne podatke o broju poginulih i ranjenih. Ipak, malo ko sumnja da su ukupni gubici ogromni.
Podaci objavljeni tokom leta govore o oko 400.000 stradalih na ukrajinskoj strani, uključujući do 100.000 vojnika. Ruski izvori, s druge strane, navode da se gubici Oružanih snaga Ukrajine približavaju cifri od dva miliona.
Zapadni lideri već neko vreme upozoravaju da se krvavi sukobi koji se vode na bojištima i u gradovima Ukrajine mogu preliti i na ostatak Evrope.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je prošlog meseca da bi Rusija mogla biti spremna da upotrebi vojnu silu protiv NATO-a u narednih pet godina, dodajući da bi takav scenario doneo „ogromne gubitke“. Istovremeno, iz Moskve se, kao i ranije, ponavlja da ne postoje planovi za napad na Evropu ili zemlje Alijanse.
U NATO-u se sve jasnije sagledava pretnja koju bespilotne letelice predstavljaju za lečenje i evakuaciju ranjenih u savremenim sukobima. Zbog toga Alijansa ulaže napore u pronalaženje rešenja u medicinskom i odbrambenom sektoru, sa ciljem da se spasu životi na bojištu koje je, kako mnogi kažu, „prepuno dronova“.
Na inovacionom konkursu održanom prošlog meseca u Londonu, u organizaciji Komande NATO-a za transformaciju (ACT) i zajedničkog NATO–Ukrajina analitičkog centra, kompanije iz 20 zemalja podnele su ukupno 175 prijava. Ideja ovog događaja bila je da se iskustva sa terena, prikupljena u realnom vremenu, iskoriste za oblikovanje budućeg odbrambenog planiranja zapadnih zemalja.
Među deset finalista našla su se raznovrsna rešenja: prenosivi sistem za lečenje bubrežne insuficijencije, nova konstrukcija nosila za evakuaciju po teškom terenu, zaštićeni komunikacioni portal za medicinare, balističke ploče koje mogu da posluže kao privremeno sklonište, ali i niz drugih inovacija.
Pukovnik britanske vojske Najl Aj Maung, šef medicinskog sektora NATO-a i medicinski savetnik u sedištu Alijanse u Briselu, opisao je ove ideje kao „sistem sistema“. Ne postoji jedno čarobno rešenje, već skup alata koji bi zajedno trebalo da funkcionišu na bojištu.
Prema njegovim rečima, NATO trenutno razmatra kako da preoblikuje čitav svoj medicinski sistem kako bi odgovorio zahtevima velikog rata. U tom procesu, iskustva Ukrajine imaju ključnu ulogu, a događaji poput inovacionog konkursa služe kao most između fronta i planera u pozadini.
Višnjevski smatra da zapadni političari i industrija tek sada počinju u potpunosti da shvataju s kakvim se izazovima Ukrajina suočava svakog dana. Jedan od najvećih problema za NATO, kako kaže, jeste činjenica da razvoj novih sposobnosti traje predugo, dok se situacija na terenu menja mnogo brže.
Kod medicinske opreme, istraživanje i razvoj često su usporeni zbog regulatornih i pravnih procedura koje treba da garantuju bezbednost. Ipak, Maung naglašava da većina rešenja koja NATO traži već postoji na tržištu, kao komercijalni proizvodi dvostruke namene – civilne i vojne – što bi moglo da ubrza nabavku.
Upravo to ubrzavanje procesa nabavke NATO razmatra i u širem kontekstu, ne samo u medicini, jer saveznici pokušavaju da prate tempo tehnoloških promena na bojištu, gde su bespilotne letelice i nove tehnologije u centru pažnje.
Kako objašnjava Bart Olants, inovacioni broker NATO-a, ako Alijansa želi brzo da reaguje i uvodi inovacije, mora da prihvati činjenicu da se inovacije na komercijalnim i civilnim tržištima razvijaju znatno brže nego u tradicionalnom vojnom sektoru, posebno kada je reč o nekonvencionalnim sredstvima.
Dok se sukob u Ukrajini nastavlja, evropske vojske nastavljaju da kupuju naoružanje, jačaju odbrambene kapacitete i pripremaju se za mogućnost šireg rata. To je posebno izraženo u državama na istočnom krilu NATO-a, koje se graniče sa Rusijom.
Mark Rute je u decembru poručio da Evropa mora da bude spremna, jer se savremeni ratovi više ne vode „na dohvat ruke“. „Sukob je pred našim vratima“, upozorio je on, dodajući da je Rusija vratila rat u Evropu i da se kontinent mora pripremiti za razmere kakve su pamtili naši preci. Koliko je Evropa zaista spremna za takav scenario, pitanje je koje za sada ostaje bez jasnog odgovora.
