Naučnici upozoravaju da budućnost Sjedinjenih Američkih Država može biti ugrožena katastrofalnim supercunamijem koji bi mogao uništiti čitave gradove duž pacifičke obale.
Uzrok ove moguće kataklizme leži u tektonskim promenama na dnu okeana, koje prete da izazovu superzemljotres nesagledivih razmera. Takav scenario bi imao nesagledive posledice ne samo za SAD, već i za Kanadu i druge države u regiji.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Zemljina kora se sastoji od litosfernih ploča koje su u neprekidnom kretanju. Sudari, trenja i pomeranja ovih ploča često uzrokuju razorne zemljotrese i cunamije.
Jedna od najopasnijih seizmičkih zona na svetu nalazi se upravo na dnu Tihog okeana i proteže se od Severne Kalifornije do kanadskog ostrva Vankuver.
Naučnici ovu zonu opisuju kao „gigantsku prugu“ jer se na površini od 110 hiljada kvadratnih kilometara tektonske sile neprestano gomilaju. Severna Amerika se svake godine potiskuje za 30 do 40 milimetara, što stvara ogromne napetosti u zemljinoj kori.
Kada naprezanje dostigne kritičnu tačku, očekuje se iznenadni tektonski pomak, što će rezultirati mega-zemljotresom, koji bi mogao imati magnitudu veću od 9 stepeni Rihterove skale.
Ovakvi događaji u prošlosti su izazivali gigantske cunamije, ali procene sadašnjih naučnih modela sugerišu da bi predstojeći cunami mogao biti među najvećima u istoriji.
Kada dođe do ovakvog kataklizmičkog pomeranja tla, ogromna količina vode biće pomerena i stvoriće cunami visine nekoliko desetina metara. Takav talas će se kretati brzinom mlaznog aviona i za samo nekoliko sati pogoditi zapadnu obalu Severne Amerike.
Gradovi poput San Franciska, Los Anđelesa, Sijetla i Vankuvera mogli bi biti potpuno sravnjeni sa zemljom, dok bi obalni delovi postali nenastanjivi.
Osim fizičkog uništenja, cunami bi prouzrokovao i ogromne ekonomske gubitke. Američka infrastruktura, uključujući nuklearne elektrane, naftne rafinerije i komunikacione mreže, bila bi teško pogođena. Milioni ljudi bi mogli ostati bez domova, a broj žrtava bi mogao biti nezamislivo visok.
Nakon što se cunami povuče, otkrili bi se ogromni razmeri razaranja. Preživeli bi se suočili sa nestašicom vode, hrane i medicinske pomoći. Bolnice i skloništa bi bile pretrpane, a transportne mreže onesposobljene.
Naučnici i stručnjaci upozoravaju da bi obnova mogla trajati decenijama, a da SAD nisu dovoljno spremne za ovakvu katastrofu. Trenutni planovi evakuacije i sistem ranog upozorenja mogli bi biti nedovoljni da spasu milione ljudi od neposredne opasnosti.
Iako je nemoguće sprečiti tektonske promene, moguće je ublažiti posledice ovakvih događaja. Naučnici rade na poboljšanju sistema ranog upozorenja, koji bi omogućio evakuaciju obalnih gradova pre nego što cunami stigne.
Takođe, jačanje infrastrukture i izgradnja otpornijih građevina mogla bi smanjiti razmere razaranja.
Međutim, problem ostaje činjenica da ne postoji način da se predvidi tačan trenutak kada će doći do superzemljotresa. Može proći decenija, ali i nekoliko stotina godina pre nego što se dogodi ova katastrofa.
Mogućnost da SAD budu pogođene supercunamijem nije naučna fantastika – to je realna pretnja zasnovana na geološkim podacima i modelima.
Iako nauka ne može da predvidi kada će se ovo desiti, jasno je da bi posledice bile nesagledive. Ključno pitanje ostaje: Da li su Sjedinjene Američke Države spremne za ovaj izazov?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
