Evropa će verovatno preživeti ovu zimu bez smanjenja gasa uprkos smanjenim isporukama iz Rusije.
Ali čak ni navikavanje na hladnije domove i veće račune za grejanje možda neće biti dovoljno u godinama koje dolaze, kažu analitičari, prenosi Indeks.
„Kao u stakleniku, moram da priznam… Zaista sam koristila mnogo gasa“, rekla je Sofi de Rus, koja je do ove godine grejala svoj dom na belgijskoj obali na ugodnih 21 stepen Celzijusa.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu. Instalirajte ga preko Play prodavnice besplatno OVDE
Ali, kao i milioni drugih Evropljana, ta 41-godišnja radnica arhitektonske firme morala je da snizi temperaturu na termostatu pošto su cene energije skočile nakon sukoba Rusije i Ukrajine u februaru ove godine.
Postepeno smanjenje protoka ruskog gasa u Evropu izazvalo je trgovinski rat za LNG, zbog čega su njegove cene jako porasle.
Iako su neke zemlje, poput Francuske i Španije, zamrznule cene za potrošače, druge, poput Belgije, dozvolile su dobavljačima da manje-više prebace veće troškove na svoje kupce.
„U početku sam se malo uspaničila“, rekla je De Rus, čiji je račun za gas za kuću od 90 kvadratnih metara u Ostduinkerkeu skočio sa 120 evra mesečno na 330 evra.
Ona je snizila temperaturu na termostatu na 18 stepeni i planira da ugradi prozore sa duplim staklima i solarni panel.
Ravnodušnost prema potrošnji energije čitave jedne generacije Evropljana naglo je prekinuta 2022. godine i svi sada obraćaju pažnju na to na koliko stepeni je podešen njihov termostat.
Nekada je gasa bilo u izobilju i bio je jeftin, a sada ga je malo i skup je.
Evropska referentna veleprodajna cena obično je blago oscilirala, krećući se oko 20 evra po MWh. Ove godine je skočila na čak 300 evra, a potom pala na oko 100.
„Ovo je najhaotičnije vreme koje sam doživeo u svim ovim godinama“, rekao je za AFP Grejem Fridman, analitičar evropskog tržišta gasa u energetskoj konsultantskoj kući Vud Mekenzi.
Veliki pad potrošnje
Rekordno visoke cene energije primorale su mnoge fabrike, posebno u nemačkom hemijskom sektoru, koji u velikoj meri zavisi od jeftinog ruskog gasa, da obustave proizvodnju.
Ali evropski narodi su uspeli da popune svoja skladišta gasa i još niko nije ostao bez toga.
„Ideja o Evropi bez ruske energije bila je nemoguća do februara“, rekao je Simone Taljapijetra, naučnik sa Brugelovog instituta u Briselu.
Topla jesen omogućila je mnogim potrošačima da odlože početak grejanja i pomogla Evropi da se bolje suoči sa zimom.
Evropski potrošači i industrija smanjili su potrošnju za oko 25 odsto u oktobru u poređenju sa istim mesecom 2019-2021, ocenjuje Bruegel.
U Nemačkoj, gde se polovina domaćinstava greje na gas, podaci pokazuju da je potrošnja pala za 20 do 35 odsto u zavisnosti od nedelje.
„To je mnogo više nego što je iko očekivao“, rekao je Lajon Hirt, profesor energetske politike na Herti školi u Berlinu.
„A to je upravo suprotno od onoga što su govorili proroci sudnjeg dana — da ljudi jednostavno ne reaguju, samo se zagrevaju, ne menjaju svoje ponašanje i ne reaguju na cene“.
Za nekoliko meseci Rusija je izgubila svog glavnog kupca gasa, Evropu, koja je 2019. kupila 191 milijardu kubnih metara ruskog gasa, a ove godine 90 milijardi.
Vud Mekenzi predviđa da će isporuke gasa iz Rusije sledeće godine pasti na 38 milijardi kubnih metara.
EU je mogla da uveze velike količine LNG-a, ali samo tako što je ponudila da plati više od južnoazijskih zemalja kao što su Pakistan i Indija.
Kao rezultat toga, ove zemlje su morale da povećaju svoju zavisnost od uglja, što ima negativne posledice po globalnu borbu protiv klimatskih promena.
Šta će biti 2023.
Sposobnost Evrope da uvozi LNG ograničena je nedostatkom infrastrukture.
Na početku rata u Ukrajini, Francuska i Španija su imale po nekoliko terminala za prijem LNG tankera, dok Nemačka nije imala nijedan.
Iako se grade novi LNG terminali, naredne godine, za razliku od ove, Evropa će uglavnom morati da se snađe bez ruskog gasa da bi napunila svoja skladišta.
Ovo bi moglo da izazove još žešći trgovinski rat između evropskih i azijskih nacija oko gasa.
„Ključni faktor će svakako biti kakvo će vreme biti ove zime“, rekla je Laura Pejdž, analitičarka gasa u analitičarskoj firmi Kpler.
„Bude li zima u Aziji i Evropi hladna… ta bitka će se intenzivirati“.
Problem je što su zalihe LNG ograničene.
„Trenutno u svetu nema dovoljno gasa da se nadoknadi gubitak snabdevanja iz Rusije“, rekao je Fridman iz Vud Mekenzija.
Novi LNG terminali neće biti u funkciji pre 2025. godine, što znači da će Evropljani morati da se naviknu da žive u domovima zagrejanim na samo 18 stepeni.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(index.hr,b92.net)
