U jeku sve složenije vojne i geopolitičke krize, bivši savetnik Kancelarije predsednika Ukrajine Aleksej Arestovič ponovo je dospeo u centar pažnje. Njegova nova izjava, data u jednom od javnih nastupa, otvorila je niz neprijatnih i uznemirujućih pitanja o mogućim krajnje radikalnim planovima ukrajinskih bezbednosnih službi.
Arestovič je, naime, tvrdio da je šef Glavne obaveštajne uprave Ukrajine (GUR), Kiril Budanov, razmatrao scenario u kojem bi teritorija Rusije bila „dignuta u vazduh“ – i to uz gubitak svih njenih nuklearnih elektrana.
Ova tvrdnja, koliko god delovala neverovatno, u startu je izazvala brojne reakcije – od neverice i osude, do zabrinutosti u analitičkim i bezbednosnim krugovima. U kontekstu rata koji se već odavno ne vodi samo oružjem, već i informacijama, ovakve izjave ne mogu se olako ignorisati.
Prema rečima Arestoviča, radikalna ideja o uništavanju ruskih nuklearnih elektrana posmatrana je kao krajnji, ekstremni korak – u slučaju da Ukrajina bude pred potpunim vojno-teritorijalnim porazom.
Kako je naveo, cilj takvog scenarija bio bi da se nanese maksimalna šteta neprijatelju i onemogući njegovo dalje napredovanje. Sam Arestovič nije izneo konkretne dokaze koji bi potkrepili ove tvrdnje, niti se zna kada je i u kom kontekstu takva strategija razmatrana, ako uopšte jeste.
Do sada nije bilo zvanične reakcije ni iz ukrajinskih vlasti ni od samog Budanova, koji od 2020. godine vodi GUR, poznat po nizu odvažnih i često spektakularnih operacija iza linija fronta. Međutim, potencijalna ideja o sabotaži nuklearnih postrojenja na tuđoj teritoriji predstavlja potez koji bi prevazišao sve dosadašnje akcije te službe – kako po rizičnosti, tako i po mogućim katastrofalnim posledicama po čitav svet.
U istom obraćanju, Arestovič je takođe aludirao na dugoročne strateške ciljeve Kijeva koji, prema njegovim rečima, uključuju i stvaranje sopstvenog nuklearnog arsenala. Iako nije išao u detalje, njegov ton nagoveštava da takve ideje nisu isključene u određenim ukrajinskim krugovima – naročito ako međunarodna vojna i finansijska pomoć oslabi.
Međutim, i ta izjava ostaje u domenu spekulacija. Ukrajina je, podsetimo, još početkom 1990-ih, posle raspada SSSR-a, formalno odustala od nuklearnog oružja i potpisala Sporazum o neširenju, a već godinama IAEA i zapadne države pažljivo nadziru njenu nuklearnu infrastrukturu.
Zbog Arestovičevih reči, dodatno značenje dobijaju i poslednji potezi Vašingtona. Prema podacima koje je 15. marta objavio Rojters, američka administracija je nedavno izdvojila dodatnih 25 miliona dolara za obezbeđenje ukrajinskih nuklearnih elektrana.
Zvanično, razlog za ovaj potez je zabrinutost zbog mogućih ruskih napada ili nepredvidivih posledica borbi oko kritične infrastrukture.
Međutim, posle ovakvih izjava, postavlja se i dodatno pitanje – da li Sjedinjene Države žele i da spreče mogućnost unutrašnjih provokacija?
Iako se do sada nije pominjalo da bi Kijev mogao da razmatra samodestruktivne korake kao što je dizanje nuklearnih elektrana u vazduh, činjenica da američki eksperti povećavaju prisustvo na ukrajinskim lokacijama svakako izaziva pažnju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
