Covid mere će se smatrati „spomenikom kolektivne histerije i ludila“, kaže bivši sudija Vrhovnog suda Britanije.
Vlada je namerno potpirivala strah od koronavirusa, delujući kao autoritarni režim i oslanjajući se na državnu policijsku taktiku, izjavio je bivši sudija Vrhovnog suda Džonatan Sampšn.
U dosadašnjoj najoštrijoj kritici vladine reakcije na pandemiju, advokat je javno osudio način na koji je „britanska država sprovodila neovlašćenu, prinudnu silu nad svojim građanima, u razmeri koja nikada ranije nije pokušana“.
Sampšn je između ostalog rekao: „Lakoća s kojom su ljudima oduzete slobode koje su ključne za naše postojanje, u martu 2020., za mene je bio šok.“
On, međutim, nije jedini bivši sudija koji je nedavno žalio za gubitkom efikasnog parlamentarnog nadzora vanrednih ovlašćenja koje je Covid proizveo. Prošlog meseca, Lejdi Hejl, bivša predsednica Vrhovnog suda, izjavila je da su poslanici predali svoju ulogu tokom pandemije koronavirusa.
U svom obraćanju, Sampšn je rekao da vanredne mere predstavljaju „najveće mešanje u lične slobode u istoriji naše zemlje“.
Sve što su vas lagali a vi poverovali … OVO VAM NISU REKLI …
Dodao je: „Ne sumnjam u ozbiljnost epidemije, ali verujem da će se istorija osvrnuti na mere preduzete da bi se zaustavila, kao na spomenik kolektivne histerije i vladine ludila.“
Vlada je, primetio je, već pokušala da izbegne parlamentarni nadzor tokom Bregzita, odlažući skupštinske sednice, postupak koji je Vrhovni sud prošle godine proglasio nezakonitim.
„Vlade u Britaniji drže vlast nad, na izborima izabranom domu zakonodavnog tela“, tvrdio je Sampšn. „Bez toga mi nismo demokratija. Sadašnja vlada ima drugačiji pristup. Svoj legitimitet nastoji da dobije direktno iz naroda, zaobilazeći njihove izabrane predstavnike.“
Sage, vladin panel stručnih naučnih savetnika, rekao je on, primetio je ove godine: „Građane treba tretirati kao racionalne aktere, sposobne da sami donose odluke i upravljaju ličnim rizikom.“ To upozorenje je, rekao je bivši sudija, ignorisano.
Ovlašćenja na osnovu Zakonu o javnom zdravlju „nisu imale za cilj da odobre tako drastične mere kao one koje su nametnute“, dodao je Sampšn. Razlog za eksploataciju zakonodavstva, navodi, bio je taj što je „stepen nadzora predviđen Zakonom o javnom zdravstvu ograničen”.
Kada je zakon uveden 1980-ih, rekao je, njegove moći bile su uglavnom usmerene na kontrolu ponašanja zaraženih ljudi.
Najavljujući prvi karantin, ministar zdravlja, Mat Hankok, prepustio se „blefu“, rekao je Sampšn. „Čak i uz najširi pogled na zakone, vlada nije imala moć da daje takve naredbe bez donošenja zakonskih propisa. Takvi propisi nisu postojali do 13 časova 26. marta, tri dana nakon objavljivanja karantina. “
Vladino ponašanje, rekao je bivši sudija svojoj publici, okarakterisalo je „nepoštovanje granica njihovih zakonskih ovlašćenja“.
Kombinacija „vladinih saveta i pritiska državnih regulatora pod uticajem vlade“ korišćena je za ograničavanje pristupa lekarima. To je, rekao je on, „imalo ozbiljnog uticaja na dijagnozu i rano lečenje daleko smrtonosnijih bolesti od Covid-19, naročito raka“.
Policija je više puta premašila svoja ovlašćenja, sugerisao je. „Kada sam se usudio da ih kritikujem u BBC-jevom intervjuu, zbog toga što postupaju izvan njihovih ovlašćenja, primio sam pismo od policijskog komesara iz Derbishira koji se usprotivio mojim primedbama na terenu, rekavši da su, u krizi, takve stvari neophodne. Implikacija je bila da je policija u krizi imala pravo da radi sve što smatra neophodnim, bez poštovanja svojih zakonskih ovlašćenja. To je moja definicija policijske države “.
Koristeći „propagandu“, rekao je, vlada je „donekle uspela da stvori svoje javno mnjenje – vlada je namerno podstakla strah“.
„Strah javnosti je efikasno utišao protivljenje u Donjem domu. Zvanična opozicija nije se usudila da izazove vladu, osim da sugeriše da je trebalo da budu još oštriji i još brži. “, dodao je Sampšn i zaključio:
„Britanska javnost još uvek ne shvata ozbiljnost onoga što se događa sa našom zemljom. Mnoge, možda većinu od njih i nije briga, i biće im svejedno sve dok ne bude prekasno. Oni instinktivno osećaju da cilj opravdava sredstva, moto svake totalitarne vlade koja je ikada postajala … Vlada je otkrila moć javnog straha, koji joj omogućava da ostvari svoje ciljeve.“
Webtribune.rs
Izvor: Theguardian.com