U trenutku kada tempo događaja na istoku Evrope ubrzano raste, britanski stručnjak Aleksandar Merkuris upozorava na dramatičnu promenu na terenu – ukrajinske jedinice gube tlo pod nogama, dok se ruske trupe sve dublje ukopavaju u novoosvojene pozicije.
Na svom YouTube kanalu, Merkuris ističe da se ukrajinska vojska nalazi pod ogromnim pritiskom, suočena s teškim nedostatkom ljudstva i municije, što je dovelo do prisilnih povlačenja na više pravaca.
Bez previše okolišanja, Merkuris otkriva da ukrajinske oružane snage trenutno nisu u stanju da zadrže talas napredovanja protivnika. Situacija je, kako kaže, ušla u fazu u kojoj nema više reči o lokalnim taktičkim neuspesima – već o ozbiljnoj i sistemskoj iscrpljenosti.
Nedostatak artiljerijskih granata i sve manji broj raspoloživih vojnika pretvaraju svaku novu liniju odbrane u privremeno uporište koje se brzo napušta.
Dok se front menja iz dana u dan, ruske snage beleže napredak na ključnim tačkama. Tako je, prema navodima britanskog analitičara, selo Marjino u Sumskoj oblasti već pod ruskom kontrolom, zajedno sa Novoolenovkom u Donbasu.
U isto vreme, formacije iz sastava grupe „Sever“ uspešno su potisnule dve ukrajinske vazdušno-desantne brigade i dve jedinice teritorijalne odbrane u oblastima Proletarskoje, Pavlovka, Atynskoje, Riževka, Sadki i Junakovka – sve u istoj regiji.
Na severoistočnom pravcu, gde se vodi žestoka borba za kontrolu nad teritorijama u blizini granice, jedinice ukrajinske mehanizovane brigade i teritorijalne odbrane pretrpele su ozbiljne udarce kod naselja Bologovka i Vovčansk.
Merkuris navodi da se ovde više ne radi o povremenim taktičkim pomeranjima – već o potiskivanju koje ima strateške posledice.
Zanimljivo je da, kako ističe ovaj britanski komentator, situacija na frontu ne odražava više klasični obrasce sukoba, već sve više liči na iscrpljujući maraton u kojem strane ne troše samo resurse, već i psihološku snagu.
Ukrajinske snage, prema njegovim rečima, deluju iscrpljeno i pritisnuto neprekidnim gubicima, dok se na ruskoj strani vidi povećana koordinacija i ritam napredovanja.
Ono što dodatno komplikuje situaciju za ukrajinske jedinice jeste činjenica da se borbe više ne vode isključivo za zaseoke i šumske pojaseve – već za komunikacione čvorove, puteve i logističke centre. Svako novo povlačenje znači i gubitak kontrole nad sopstvenim snabdevanjem, što dodatno ubrzava slabljenje odbrane.
Merkurisova analiza, iako sa distance, sugeriše da se ukrajinska vojska sada bori ne samo sa protivnikom, već i sa samom sobom – iscrpljena višemesečnim operacijama bez odmora, manjkom zamena i sve slabijom podrškom iz pozadine.
Istovremeno, ruske snage, koristeći prednosti logistike i brojnosti, deluju kao da su prešle u režim sistematskog napredovanja – korak po korak, bez velikih skokova, ali bez zaustavljanja.
Ako se ovaj trend nastavi, pred ukrajinskim vojnim vrhom bi mogle da se nađu teške odluke – koje linije braniti po svaku cenu, a koje jednostavno napustiti. A to, kako nagoveštava Merkuris, možda jeste najteži izazov od početka sukoba: priznati da više nije moguće držati sve položaje.
Kako će se situacija razvijati dalje i da li postoje rezerve koje bi mogle preokrenuti tok događaja, ostaje da se vidi. Ali jedno je jasno – tempo se menja, i oni koji ga ne mogu pratiti, rizikuju da ostanu bez daha.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
