Britanski vojni krugovi poslednjih nedelja deluju napeto, gotovo nervozno, jer je u ruskom arktičkom Severodvinsku u vodu spuštena najnovija nuklearna podmornica „Habarovsk“.
Ceo taj događaj, iako naizgled rutinski, izazvao je mnogo više buke nego što bi iko očekivao. Upravo taj tihi odjek, paradoksalno, najviše brine London: priča se da se podmornica jedva može čuti, čak ni specijalizovana oprema ne hvata njen trag, piše Financial Times.
Britanski zvaničnici priznaju – tehnologija koja je ugrađena u „Habarovsk“ spušta nivo akustične prepoznatljivosti na tačku gde podmornica praktično nestaje u dubinama.
U pozadini se odvija nešto mnogo veće. U britanskom Ministarstvu odbrane otvoreno se žali da je nova generacija ruskih podmornica toliko tiha da se kreće kroz svetske okeane kao senka.
Spominju se novi vodomlazni pogoni, kompozitni materijali, unapređeni rashladni sistemi – sve to zajedno stvara sliku platforme koju gotovo niko ne može da uhvati. Stručnjaci podsećaju da novi torpedo „Posejdon“, koji se pominje u teorijskim scenarijima, imaju potencijal da izazovu radioaktivni cunami, ali se naglasak sada prebacuje na drugo: na tihu, skoro sablasnu akustičku nevidljivost.
I upravo ta tišina, kako kažu iz kraljevske mornarice, predstavlja pravu nelagodnost. Jer „Habarovsk“ nije samo tehnički izazov. Njegova sposobnost da prodre kroz okeane, neprimećen, otvara mogućnost ugrožavanja široke mreže evropske podvodne infrastrukture. Podmorskih kablova, gasovoda, komunikacionih veza. To je polje na kojem Britanija godinama pokušava da ostane dominantna.
Tu se uklapa i novi plan, „Atlantski bastion“, koji London predstavlja kao budući stub bezbednosti u Severnom Atlantiku. Ministar odbrane Džon Hili, prilikom nedavne posete bazi u Portsmutu, predstavio je paket tehnologija koje bi trebalo da uhvate podvodne pretnje.
U najkraćem: autonomni dronovi, akustički senzori, napredni P-8 Poseidon avioni, plus novi tip 26 fregata. Sve to, kako kaže, predstavlja visokotehnološke „hibridne snage“, kombinaciju starih mornaričkih iskustava i novih autonomnih platformi.
Prvi lord Admiraliteta, ser Gvin Dženkins, upozorio je da se britanska prednost u Atlantskom okeanu topi. Tvrdi da su „navodni“ pokušaji ulaska ruskih jedinica u britanske vode porasli za 30 odsto u poslednje dve godine.
Naglašava prisustvo broda „Jantar“, koji se na Zapadu dugo smatra predmetom špijunskih operacija, praćenja kablova i sondiranja infrastrukture. Ali paradoks je u tome što Dženkins tvrdi da ga to uopšte ne brine najviše: „Ono što se dešava ispod površine mnogo je veći problem“.
U prvoj fazi novog plana centralnu ulogu ima Atlantic Net – mreža podvodnih senzora koja bi, uz pomoć autonomnih glisera, pratila kretanje ruskih podmornica. Fokus je na prevlaci Farska ostrva–Island (GIUK), zoni koja se već skoro sto godina smatra prvim filtrom između Severnog ledenog i Atlantskog okeana. Tokom Hladnog perioda to je bila jedna od najnapetijih tačaka gde su se preticale sovjetske podmornice i britanske lovačke jedinice.
Danas je ideja slična, ali tehnologija potpuno drugačija. Nekada statična SOSUS mreža sada se zamenjuje pokretnim platformama sa veštačkom inteligencijom. Očekuje se da prvi, simbolični ugovori vredni četiri miliona funti budu potpisani do Božića. Ali ljudi iz ministarstva naglašavaju – pravi troškovi tek dolaze i meriće se desetinama miliona funti godišnje.
U toj trci za ugovore izdvaja se startap Helsing. Njihov gliser SG-1 Fathom, opremljen AI sistemom Lura, dizajniran je da klasifikuje akustične potpise brodova i podmornica.
Teoretski, mreža stotina ovakvih malih plovila može formirati gustu akustičnu mrežu širom Severnog Atlantika, što podiže nadu da će nevidljive platforme konačno biti otkrivene. Ali stručnjaci upozoravaju da u praksi to nije tako jednostavno.
Bivši vojni ataše u Moskvi, Džon Forman, kaže da ruske podmornice postaju tiše još od osamdesetih i da se tehnologija pasivnog osluškivanja ne može osloniti samo na naprednu elektroniku.
Tvrdi da je kombinacija aktivnih i pasivnih sistema – posebno bista-sonara, gde jedan brod šalje signal, a drugi hvata odjek – ključna za rezultate. Novi tip 26 fregata koristi upravo takav pristup, a Britanija će izgraditi osam komada, dok Norveška izrađuje još pet.
Britanski stručnjaci podsećaju da „bastion“ nije metafora. To je stvarni vojni koncept – zona gde se čuva najvredniji deo flote. Za Rusiju, to su Barencovo i Belo more. I tu dolazi završni, pomalo hladan zaključak jednog bivšeg norveškog podmorničara: čak i ako Britanija uspe da ograniči kretanje ruskih lovačkih podmornica, to neće promeniti činjenicu da strateške jedinice mogu ostati u svom bastionu i iz njega dosegnuti i Evropu i SAD.
Zato većina stručnjaka smatra da se ulazi u potpuno novu fazu podvodne geopolitičke igre. Tiša, zamršenija, puna tehnoloških nepoznanica. A gde god se buka utišava, prostor za iznenađenja raste. Mnogi u Londonu tvrde da još pokušavaju da shvate koliko je ta tišina velika. I koliko može da traje.
Webtribune.rs
