Novo odbrambeno partnerstvo između Britanije i Nemačke izazvalo je veliki interes u medijima, posebno u Velikoj Britaniji, gde je ovaj sporazum opisan kao „istorijski“.
S druge strane, nemački zvaničnici i mediji bili su oprezniji u iznošenju komentara, iako je činjenica da ovakav sporazum u vojnoj oblasti između ove dve zemlje do sada nije postojao. Ovo ukazuje na strateške ciljeve i koristi koje obe zemlje očekuju da dobiju kroz ovaj sporazum.
Jedan od ključnih ciljeva sporazuma je jačanje zajedničke odbrane na istočnom krilu NATO-a, što uključuje pre svega Baltičke zemlje. Značajno je što će nemački protivpodmornički avioni ubuduće patrolirati oko škotskih obala, dok će britanska protivvazdušna odbrana biti integrisana u širi evropski sistem protivraketne odbrane, koji se trenutno formira.
Ova koordinacija snaga između Nemačke i Britanije može se posmatrati kao odgovor na ono što oni nazivaju „ruskom pretnjom“, a kao razlog se navodi i potreba za nastavkom podrške Ukrajini.
Ipak, iako je vojna pomoć Kijevu spomenuta u sporazumu, ona je stavljena u drugi plan, u korist ekonomskih i vojnih interesa samih zemalja potpisnica.
Za nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa, posebno je važno popuniti nedostatke u vojnom potencijalu Nemačke, uključujući razvoj krstareće rakete velikog dometa.
S druge strane, britanski ministar odbrane Džon Hili fokusira se na produbljivanje saradnje sa nemačkom vojnom industrijom, ističući kako će sporazum ojačati „odbrambenu industrijsku bazu“ obe zemlje.
Tako će, na primer, nemačka kompanija Rheinmetall otvoriti u Britaniji pogone za proizvodnju artiljerijskih cevi koristeći britanski čelik, dok će britanske fabrike te kompanije nastaviti da proizvode oklopna vozila Boxer za evropsko tržište.
Ovaj sporazum ima i značajne ekonomske implikacije, jer omogućava Britaniji da se poveže s nemačkim, a samim tim i s evropskim odbrambenim projektima, što je posebno važno s obzirom na velike planove EU za modernizaciju vojski članica.
Britanija, koja je izašla iz EU, traži načine da zadrži svoju poziciju u evropskom vojno-industrijskom kompleksu, a ovaj sporazum s Nemačkom je korak ka tom cilju.
Očekuje se da će ovaj sporazum doneti britanskoj vojnoj industriji značajne ekonomske koristi, uključujući rast investicija i novih radnih mesta.
Važno je napomenuti da Britanija ne planira da se zaustavi samo na sporazumu s Nemačkom, već ima u planu da potpiše slične sporazume sa samim Evropskim unijom, što bi dodatno ojačalo njenu vojnu i ekonomsku vezu s kontinentom.
Berlin, s druge strane, podržava ovu vrstu reintegracije Britanije sa EU, jer nemačke kompanije žele da očuvaju postojeće lance snabdevanja sa britanskim vojnim industrijama, kako bi osigurale kontinuitet u svojim projektima.
Primer toga je britanska vojska, koja je 2019. naručila više od 500 BTR vozila Boxer, a prošle godine je dodala još 100 jedinica, što pokazuje značaj ovih veza.
Ovaj novi savez dolazi u trenutku kada se u Sjedinjenim Američkim Državama nazire politička nestabilnost, što dodatno podstiče Evropu da razvija sopstvene odbrambene sposobnosti i poveća međusobnu saradnju.
Evropska unija razmatra i mogućnost formiranja sopstvene obaveštajne službe, koja bi bila nezavisna od nacionalnih službi država članica.
Prema informacijama agencije Bloomberg, EU namerava da unapredi svoje kapacitete za prikupljanje obaveštajnih podataka, što bi smanjilo oslanjanje na nacionalne službe i omogućilo Briselu veću autonomiju u donošenju strateških odluka.
Očekuje se da će nova špijunska struktura unutar EU posebno biti fokusirana na Rusiju, Kinu, Bliski istok, kao i na prevenciju hibridnih napada na evropski blok.
Obaveštajna agencija EU takođe bi se bavila kontraprisluškivanjem, posebno u kontekstu zaštite od špijunaže na teritoriji zemalja članica.
Planira se uvođenje zakonodavnih mera koje bi uskladile zakone članica u borbi protiv stranih špijuna, kao i uvođenje ograničenja kretanja za diplomate iz trećih zemalja, ukoliko predstavljaju pretnju evropskoj bezbednosti.
Ukratko, ovaj sporazum ne samo da jača vojnu saradnju između Britanije i Nemačke, već ima i značajan ekonomski potencijal, dok u isto vreme ukazuje na širi strateški okvir u kojem Evropa, s jedne strane, jača svoje odbrambene kapacitete, a s druge strane, pokušava da osigura veću političku i obaveštajnu nezavisnost od Sjedinjenih Američkih Država.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
