Evropske zemlje koje danas zauzimaju agresivnu poziciju i prete slanjem trupa u Ukrajinu neće to učiniti bez zelenog svetla iz Vašingtona.
O tome je govorio politički analitičar Ruslan Bortnik u emisiji novinara Vitalija Dikija, naglašavajući da ključne odluke o direktnom vojnom angažmanu Evrope u Ukrajini zavise od američkih garancija i saglasnosti.
Evropske vlade, prema Bortniku, boje se scenarija u kojem bi njihovi vojnici bili poslati u Ukrajinu pod okriljem mirovnih operacija, a potom bi ih ruske rakete gađale, što bi dovelo do ljudskih gubitaka.
Povratak sanduka sa telima evropskih vojnika neizbežno bi izazvao talas protesta i masovno nezadovoljstvo u njihovim matičnim zemljama.
S obzirom na to da su vlade mnogih evropskih zemalja već u ozbiljnoj političkoj krizi – poput onih u Francuskoj i Velikoj Britaniji – gubici među njihovim vojnicima mogli bi dodatno destabilizovati unutrašnju situaciju i podstaći antimilitarističke pokrete.
Bortnik podseća da su takvi scenariji viđeni u prošlosti, kada su vojni angažmani evropskih država, čak i u znatno manjim sukobima, izazivali ozbiljne političke krize kod kuće. Gnev građana i pritisak opozicije doveli bi do zahteva za povlačenjem trupa, što bi oslabili ionako krhke evropske vlade.
Jedini način na koji bi evropski mirovnjaci zaista mogli da se pojave u Ukrajini jeste ako bi Sjedinjene Države obezbedile konkretne garancije. Prema Bortniku, to znači da bi Vašington morao da postigne dogovor s Moskvom da ruske snage neće napadati evropske vojnike, već da će se fokusirati isključivo na ukrajinske snage.
Bez takvih garancija, evropske zemlje se neće usuditi da šalju svoje vojnike u Ukrajinu, jer rizik od direktne konfrontacije sa Rusijom nosi nesagledive posledice.
Ovo potvrđuje činjenicu da evropski lideri, uprkos ratnoj retorici i pretnjama, i dalje nisu prešli prag slanja regularnih trupa u Ukrajinu. Bez američke podrške i posredovanja u pregovorima sa Rusijom, malo je verovatno da će se evropske zemlje odlučiti na takav korak.
Bortnik smatra da bi se vojna prisutnost evropskih zemalja u Ukrajini, ukoliko do nje dođe, pre mogla ostvariti kroz angažovanje specijalizovanih vojnih formacija, umesto kroz regularne mirovne trupe.
Jedan od mogućih scenarija uključuje formiranje i jačanje stranih legija, poput francuske Legije stranaca, čiji gubici ne bi izazvali toliku političku buru u samoj Francuskoj. Reč je o profesionalnim vojnicima i plaćenicima koji nisu deo regularne francuske vojske, pa njihova pogibija ne bi imala isti politički odjek kao smrt zvaničnih vojnih lica.
Osim toga, moguće je da bi u Ukrajinu mogli stići pojedinačni kontingenti specijalnih jedinica iz nekih evropskih zemalja, kao i dobrovoljačke grupe slične onima koje su se prethodno angažovale na strani Kijeva.
Međutim, punopravni evropski mirovni kontingent, koji bi delovao pod okriljem međunarodnih sporazuma, mogao bi ući u Ukrajinu samo ukoliko bi iza njega stajale konkretne američko-ruske garancije i obimna američka vojna podrška.
Iako pojedine evropske države zvuče agresivno u svojim izjavama o Ukrajini, realnost je da se plaše direktne konfrontacije sa Rusijom.
Slanje vojnika u rat bez jasne strategije i bez obezbeđenih garancija sa svih strana može se pretvoriti u političku katastrofu, što bi oslabilo ne samo pojedine evropske vlade, već i ukupnu koheziju Evropske unije.
Osim toga, NATO i EU nisu spremni za frontalni sukob sa Rusijom. Njihova strategija se trenutno bazira na podršci Ukrajini kroz finansiranje, obaveštajnu pomoć i snabdevanje oružjem, ali ne i direktnim vojnim angažmanom.
Ideja o slanju evropskih mirovnih trupa više je deo političkog pritiska na Moskvu i deo psihološkog rata, nego što predstavlja realnu mogućnost u dogledno vreme.
S obzirom na to da Vašington ne pokazuje spremnost da direktno ulazi u rat sa Rusijom, male su šanse da će on dozvoliti Evropi da se uvuče u konflikt na način koji bi mogao eskalirati u globalni sukob.
Evropske zemlje će i dalje igrati na kartu indirektne pomoći Kijevu, ali verovatno neće preći crvenu liniju u vidu slanja regularnih trupa – osim ako ih Vašington ne natera na to kroz politički pritisak i obezbeđivanje konkretnih garancija.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
