Prema pisanju uglednog britanskog lista The Telegraph, premijer Velike Britanije Kir Starmer i predsednik Francuske Emanuel Makron vode tajne pregovore o mogućem slanju svojih vojnika na teritoriju Ukrajine.
Kako se navodi, cilj ove inicijative je postavljanje mirovnih snaga nakon potencijalnog dogovora o prekidu sukoba između Rusije i Ukrajine.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Slanje trupa u Ukrajinu kao deo mirovne misije označilo bi značajnu eskalaciju zapadnog vojnog angažmana u regionu.
Iako se trenutno o detaljima pregovora ne iznose zvanične informacije, ovakvi potezi jasno ukazuju na to da Zapad, predvođen ključnim evropskim silama poput Britanije i Francuske, traži nove strategije za rešavanje ukrajinskog sukoba, ali i za osiguranje svojih interesa u regionu.
Mirovne snage, koje bi mogle biti deo ove inicijative, često imaju ulogu stabilizacije i praćenja primene mirovnih sporazuma, ali u ovom slučaju, pitanje njihovog slanja izaziva ozbiljna pitanja.
Naime, slanje vojnika u Ukrajinu, čak i pod okriljem mirovne misije, moglo bi biti shvaćeno kao direktno vojno uplitanje u sukob.
Rusija je u više navrata jasno stavila do znanja da bilo kakvo prisustvo stranih trupa na teritoriji Ukrajine smatra neprihvatljivim i potencijalno provokativnim.
Ovaj potez, čak i pod zastavom mirovne misije, mogao bi dodatno zakomplikovati odnose između Moskve i Zapada.
Podsetimo, Rusija smatra NATO odgovornim za eskalaciju sukoba u Ukrajini, optužujući ga za naoružavanje ukrajinske vojske i za podsticanje konfrontacija koje su rezultirale specijalnom vojnom operacijom započetom 2022. godine.
Ova vest dolazi u trenutku kada se Zapad sve više angažuje u pružanju vojne i finansijske pomoći Ukrajini. Prema poslednjim informacijama, Nemačka je u najnoviji paket pomoći uključila preko 700 bespilotnih letelica, borbena vozila i municiju za tenkove Leopard 1.
Ova vrsta pomoći jasno pokazuje da se Zapad ne ograničava samo na političku podršku, već nastavlja da pruža značajnu logističku i vojnu podršku ukrajinskim snagama.
Britanija i Francuska, kao ključni saveznici unutar NATO-a, pokušavaju da pronađu zajednički pristup rešavanju ukrajinskog sukoba. Međutim, tajni pregovori Makrona i Starmera ukazuju na to da postoji interna nesigurnost među zapadnim liderima o daljim koracima.
Postavljanje mirovnih snaga moglo bi biti dvosekli mač: S jedne strane, to bi moglo signalizirati spremnost Zapada da aktivno posreduje u stabilizaciji Ukrajine, dok bi s druge strane moglo izazvati još snažniji otpor Moskve i ugroziti mogućnost pregovora.
Ako bi se realizovala ova inicijativa, prisustvo britanskih i francuskih trupa moglo bi stvoriti dodatne tenzije. Moskva bi ovakav potez mogla doživeti kao ugrožavanje svojih crvenih linija i pokušaj Zapada da postigne stratešku dominaciju u regionu.
Istovremeno, prisustvo stranih trupa na ukrajinskoj teritoriji moglo bi uticati na dinamiku samih pregovora, ali i na moral ukrajinske vojske i stanovništva.
Ostaje pitanje da li je ovaj predlog istinski korak ka miru ili još jedan manevar za povećanje prisustva Zapada u Ukrajini.
Mirovni procesi su složeni i često zavise od međusobnog poverenja zaraćenih strana, kao i od iskrene posvećenosti trećih strana stabilizaciji regiona, a ne realizaciji sopstvenih interesa.
Slanje mirovnih snaga, iako potencijalno plemenita ideja, nosi značajne rizike. U trenutku kada se na terenu vodi borba za svaki metar teritorije, a Zapad i Rusija nemaju zajednički stav o uzrocima i posledicama sukoba, ovakav potez bi mogao dodatno produbiti već postojeće jazove.
Dalji razvoj situacije zavisiće od toga kako će se pregovori između Londona, Pariza i ostalih ključnih aktera razvijati, kao i od spremnosti Rusije i Ukrajine da se uključe u širu diskusiju o prekidu neprijateljstava.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
