Ruska invazija na Ukrajinu dovela je do značajne promene u evropskom javnom mnjenju.
Sada duplo više Evropljana, skoro dve trećine njih, vidi Moskvu kao protivnika ili rivala nego pre rata, pokazala je anketa sprovedena u 11 članica Evropske unije.
S druge strane, uprkos približavanju Pekinga i Moskve tokom ruske agresije, evropski građani su manje željni nadmetanja i rivalstva s Kinom nego Vašington i elita u Evropskoj uniji, što podvlači duboki transatlantski jaz koji može imati posledice po bezbednost Evrope koja je i dalje zavisna od američke podrške NATO-u, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
Otvorite Telegram da bez cenzure primate izbor naših najboljih vesti
Više od 60 odsto Evropljana veruje da Evropa treba da „ostane neutralna“ u vojnom sukobu SAD i Kine oko Tajvana, pokazuje anketa objavljena u sredu.
S druge strane, manje od četvrtine, 23 odsto, želelo bi da njihova zemlja stane na stranu Amerike ako bi „Kina izvršila invaziju na Tajvan, a SAD stale u njegovu odbranu“.
Nalazi ankete Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR), prema pisanju Tajmsa, podvlače duboki transatlantski jaz između Vašingtona i evropskog javnog mnjenja koji bi mogao imati velike implikacije po bezbednost u vreme kada je Evropa i dalje zavisna od američke podrške NATO-u.
[adsenseyu1]
„Percipirana bliskost Evrope sa SAD ne znači spremnost da se SAD vojno podrže protiv Kine, u hipotetičkom sukobu oko Tajvana“, naveli su Jana Puljerin i Pavel Zerka, viši saradnici Evropskog saveta za spoljne odnose sa sedištem u Berlinu.
Oni dodaju da „uprkos uključenosti Amerike u suprotstavljanju Rusiji, malo Evropljana veruje da treba da uzvrate uslugu“.
U proseku 62 odsto anketiranih Evropljana podržava neutralnost u pogledu Kine. Pri čemu je za to četiri petine Austrijanaca, dok je čak i u Poljskoj, najviše proameričkoj članici Evropske unije, većina od 51 odsto za neutralnost. Podrška neutralnosti će, prema oceni Tajmsa, zakomplikovati odnose i potencijalno ugroziti podršku SAD evropskoj bezbednosti kako se sukob u Ukrajini produžava.
Međutim, dodaje list, te brojke bi mogle da se promene u slučaju stvarnog sukoba SAD i Kine budući da je Tajvan geografski udaljen i, za razliku od rata u Ukrajini, takva vojna konfrontacija izgleda malo verovatna.
[adsenseyu4]
Anketa ECFR-a otkriva i promenu mišljenja od početka rata u Ukrajini i sada se u odnosu na 2021. godinu, udvostručio broj Evropljana koji Rusiju vide kao protivnika ili rivala, ukazuje Gardijan.
Mada petnaest meseci otkad je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, skoro dve trećine Evropljana vidi Moskvu kao protivnika ili rivala nego pre rata, mišljenja o dugoročnim odnosima s Rusijom i dalje se veoma razlikuju.
Istraživanje ECFR-a takođe je pokazalo da velika većina podržava da EU unapredi svoje odbrambene kapacitete umesto da se oslanja na SAD.
Oko 64 odsto ispitanika u 11 članica EU u anketi je reklo da Rusiju Vladimira Putina vide kao konkurenta (devet odsto) ili kao protivnika (55 odsto), što je duplo više od broja onih koji su se tako osećali u anketi sprovedenoj 2021.
Međutim, udeo ljudi koji imaju izrazito negativan stav o Rusiji varira – 74 odsto u Danskoj, 71 odsto u Poljskoj, 70 odsto u Švedskoj, 67 odsto u Holandiji i 62 odsto u Nemačkoj, dok u Italiji tako misli 37 odsto a u Bugarskoj samo 17 odsto.
Oko 39 odsto Mađara i 65 odsto Bugara Rusiju vidi kao saveznika ili neophodnog partnera. Autori izveštaja ocenjuju da je zabrinjavajuće što je „Italija negde između“, pošto bi druge članice EU mogle da strahuju da će Rim preispitati svoj proukrajinski stav.
Manji procenat Evropljana, skoro polovina (48 odsto), rekao je da misli da njihova zemlja treba da ima samo „ograničene“ odnose sa Rusijom ako se rat završi mirovnim sporazumom. Ali i tu postoje razlike. Prekid svih veza s Rusijom najviše je podržan u Poljskoj, 39 odsto, dok je snažna podrška punoj posleratnoj saradnji sa Rusijom iskazana u Nemačkoj (26 odsto), Mađarskoj (32 odsto), Austriji (36 odsto) i Bugarskoj (51 odsto).
Anketa u kojoj je ispitano više od 6.000 ljudi u 11 članica EU pokazala je da su građani manje željni nadmetanja i rivalstva s Kinom nego Vašington i evropska elita. Uprkos tome što se Kina približava Rusiji tokom rata u Ukrajini, većina Evropljana i dalje vidi Kinu pretežno kao „neophodnog partnera“, piše Njujork tajms.
Ekonomske sankcije Kini bi podržalo 41 odsto Evropljana ako bi Peking pružio značajnu vojnu pomoć Rusiji u njenoj invaziji na Ukrajinu, dok bi se 33 odsto protivilo takvom potezu.
Evropski lideri, premda žele da sarađuju s Pekingom na globalnim pitanjima poput klimatskih promena, prema strateškom dokumentu EU, Kinu smatraju „sistemskim rivalom“ i „ekonomskim konkurentom“.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u govoru u martu je zauzela oštar stav prema Pekingu, za koji je rekla da ulazi u novu eru „bezbednosti i kontrole“ s politikom „zavadi pa vladaj“, a da Evropa u ključnim sektorima mora da smanji rizik zavisnosti od Kine.
Njeni stavovi su bliži stavovima administracije Džoa Bajdena, dok je evropsko mnjenje bliže Makronovim stavovima, rekla je Puljerin.
Makron i nemački kancelar Olaf Šolc su umanjivali značaj rivaliteta s Kinom. Ipak, ukazuje Njujork tajms na ocenu Filipa le Kora, stručnjaka iz Centra za analize Kine pri Institutu za azijsku društvenu politiku, najvažniji nalaz istraživanja ECFR-a je da samo 31 odsto Francuza i 33 odsto Nemaca vidi Kinu kao „partnera“, dok 50 odsto Nemaca i 41 procenat Francuza vidi Kinu kao rivala ili protivnika.
Time će, kako navodi Njujork tajms, oba lidera, iako su bliži evropskom raspoloženju nego čelnici EU i Vašington, biti pred izazovom na unutrašnjem planu, ali će im možda biti lakše da smanje zavisnost od trgovine s Kinom, posebno Nemačkoj u njenom ključnom automobilskom sektoru.
Le Kor je ukazao da su Evropljani ili „u velikoj meri apatični“ prema Kini ili su oprezni, posebno u pogledu kineskih investicija u evropsku infrastrukturu, tehnološke kompanije i medije. „Evropljani ne žele povećanje kineskih stranih direktnih investicija – toliko o Inicijativi Pojas i put“, rekao je Le Kor.
Gledanje Evropljana na SAD se poboljšalo od 2021. godine, ali se tri četvrtine ispitanika saglasilo da Evropa ne može „uvek da se oslanja na SAD“ i da su joj potrebni sopstveni odbrambeni kapaciteti, ističe Juronjuz.
U slučaju da se Tramp vrati u Belu kuću, 34 odsto ispitanih je reklo da bi bezbednosni savez sa SAD bio značajno slabiji, 22 odsto da bi bio nešto slabiji, 15 odsto je reklo da se ništa ne bi promenilo, dok je šest odsto reklo da bi bio nešto snažniji.
Zabrinutost oko Trampovog mogućeg ponovnog izbora dovelo je i do snažne podrške od 74 odsto za ideju da EU mora da brine o svojoj odbrani, a ne da se oslanja na SAD za bezbednost.
(Beta)
Pratite tokom 24 sata bez cenzure naše najbolje vesti samo na Vkontakte
