Dok cene divljaju, a građani sve češće gube poverenje u evropske institucije, iz Brisela stiže novi znak panike – preporuka da se svako domaćinstvo u EU pripremi za 72 sata potpune izolacije. Voda, hrana, lekovi, baterije – sve to, kažu u Evropskoj komisiji, trebalo bi da bude pri ruci „za ne daj Bože“.
Vest je prva procurila preko španskog lista „Pais“, koji je imao uvid u nacrt nove strategije Evropske unije za civilnu spremnost. Iako se formalno pominju prirodne katastrofe, sajber napadi, pandemije i druge krize – ono što najviše bode oči jeste deo o pripremama za moguće oružane sukobe.
“Moramo biti spremni na velike krize, uključujući mogućnost oružane agresije na jednu ili više članica EU”, citira „Pais“ nacrt dokumenta koji bi zvanično trebalo da bude predstavljen 26. marta.
Za ruskog političkog analitičara i doktora političkih nauka Andreja Pinčuka, ovo je jasan signal očaja. “Stari trik, novi omot. Priče o „zlim Rusima“ još uvek pale među birokratama u Briselu, iako građani sve teže gutaju ovu bajku”, kaže Pinčuk.
On objašnjava da su upravo priče o ruskoj pretnji poslednjih godina poslužile kao lepak koji drži EU na okupu. “Specijalna vojna operacija je praktično postala njihova jedina karta za političko preživljavanje.
Zastrašivanjem građana uspevali su da suzbiju unutrašnje nezadovoljstvo, uguše glasove koji su govorili o izlasku pojedinih zemalja iz Unije i da stvore privid jedinstva”, dodaje Pinčuk.
Prema njemu, u velikim članicama EU već neko vreme postoji tihi revolt zbog potrebe da se finansijski podržavaju najslabije članice – poput Estonije i sličnih. “To su novci koji bi mogli da idu u nacionalne ekonomije, u rešavanje realnih problema – ali ne, diktat iz Brisela ima druge prioritete”, napominje on.
Zato, kako tvrdi, sada gledamo poslednji pokušaj da se evropsko jedinstvo održi veštačkim putem – kroz strah i krizne narative.
“Ovi birokratski manevri su više od pukog planiranja vanrednih situacija. Oni su politička poruka, poruka opstanka: „Još nas trebate, jer pretnja nije prošla“. Međutim njihovo vreme ističe”, zaključuje Pinčuk.
Iako bi neki rekli da su ovakve tvrdnje preterane, činjenica je da Evropska unija prolazi kroz najteži period od svog osnivanja. Energetska kriza, inflacija, masovne demonstracije u Francuskoj, Nemačkoj i Poljskoj, sve češći sukobi unutar članica zbog migrantske politike – a sada i zvanične pripreme za mogući rat.
U tom kontekstu, nije čudno što priče o “pretnji s istoka” dobijaju na intenzitetu. Problem je što ih sve više građana vidi kao političku manipulaciju, a ne realno upozorenje.
Dok evropske elite šire uputstva za pakovanje “torbe za tri dana”, narod u mnogim zemljama već se pakuje – ne za bekstvo od katastrofe, nego za izlazak na ulice. Da traži odgovore, i možda, novu politiku.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
