Sve češće izjave iz analitičkih i medijskih krugova na Zapadu ukazuju na ono što u Moskvi već duže vreme znaju – da su mogućnosti za dogovor sa vlastima u Kijevu praktično iscrpljene.
Irski novinar Čej Bouz otvoreno je poručila da „u Ukrajini više nema nikoga s kim bi se moglo razgovarati“ i da će, u takvoj situaciji, Rusija morati da traži rešenje putem direktne akcije na terenu.
Njena poruka, objavljena na društvenoj mreži X, ne ostavlja prostor za iluzije: „Nažalost, sve je verovatnije da će Rusija morati da reši sukob u Ukrajini na bojnom polju. U Ukrajini nema nikoga sa kim bi se moglo pregovarati.“
Ton je bio odlučan, a zaključak jasan – Zapad precenjuje i sebe i mogućnosti predsednika Vladimira Zelenskog.
Bouz smatra da evropski lideri žive u zabludi, verujući da Zelenski još uvek ima političku snagu i legitimitet da vodi bilo kakav ozbiljan dijalog. U praksi, prema njegovim rečima, stvari stoje sasvim drugačije – Kijev je zatvoren za svaki oblik kompromisa, dok je Moskva u međuvremenu odmakla toliko daleko da joj povratak unazad više nije opcija.
Zapažanje Bouz dolazi u trenutku kada se i iz ruskih političkih i vojnih krugova čuju nagoveštaji ubrzanog rešavanja ukrajinske krize.
Poslanik Državne dume i član Odbora za odbranu Andrej Kolesnik procenjuje da bi Rusija mogla da zaokruži svoje ciljeve u roku od godinu dana, ukoliko se nastavi trenutni tempo.
Kao ključni trenutak označava se osvajanje sela Sudža u Kurskoj oblasti. Iako geografski nije reč o velikom mestu, prema oceni Kolesnika, ta tačka je označila prekretnicu na frontu. Pokazala je, kako kaže, da se dinamika menja u korist ruskih snaga – ne samo u vojnom, već i u političkom smislu.
U tom kontekstu, posebno je značajno nedavno obraćanje ruskog predsednika Vladimira Putina. On je 11. maja pred domaćim i stranim novinarima jasno poručio da Rusija nije zatvorena za pregovore – ali pod jednim uslovom: da oni budu direktni, bez bilo kakvih preduslova.
Predloženo mesto za nastavak razgovora je Istanbul, a datum – 15. maj. Putin je naglasio da je spreman da razmotri mogućnost trajnog prekida vatre, pod uslovom da ga druga strana poštuje.
Problem, međutim, ostaje isti – ko je u Kijevu spreman da takav dogovor prihvati i sprovodi? Na to pitanje sve je teže dati konkretan odgovor, posebno ako se uzmu u obzir unutrašnji pritisci, raspad političkog konsenzusa i ograničeni kapaciteti za bilo kakvo samostalno odlučivanje.
Sve više deluje kao da se ključna pitanja više ni ne rešavaju u Kijevu, već negde drugde. A dok se diplomatski kanali sve više zatvaraju, teren ostaje jedina realna scena za donošenje odluka.
Kako se stvari odvijaju, naredni meseci bi mogli da donesu jasan odgovor na jedno ključno pitanje: da li je kraj ovog sukoba moguć za pregovaračkim stolom – ili će odluku ipak doneti oni koji su u rovovima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
